Foto: CRTA
Ipak, izbori nisu osnažili, već dodatno urušili demokratiju, cinici bi rekli „operacija uspela, pacijent umro,” i ne bi mnogo pogrešili.
Stanje demokratije u Srbiji se naravno ne može svesti samo na izbore, demokratija propada kada su ugrožene podela vlasti i vladavina prava, kada nema kontrolne uloge parlamenta, medija, i civilnog društva, kada država ne obezbeđuje ostvarivanje osnovnih prava. Ali, bez slobodnih i poštenih izbora, teško da se bilo koji od ovih negativnih procesa može usporiti, zaustaviti, ili preokrenuti.
Izbori se već nekoliko ciklusa održavaju na takav način da su prava učesnika u najvećoj meri zaštićena, ali su učesnici suštinski neravnopravni. Vladajuće stranke dominiraju u medijima i raspolažu javnim resursima, često brišući granicu između partije i države, i ta neravnopravnost je vremenom dovela do toga da izbori više ne služe za suštinsku proveru vlasti, već za njenu povremenu potvrdu.
Vlast koja formalno ističe privrženost demokratiji i nameru da Srbiju približi Evropskoj uniji sve teže pravda takvo stanje. Izveštaj Evropske komisije iz 2018. godine, u delu ispunjenosti političkih kriterijuma koji se odnose na demokratiju, isticao je kao probleme neravnopravnost učesnika na izborima i nedostatke u ispunjavanju osnovnih funkcija parlamenta.
Komisija je u sledećem izveštaju navela negativan uticaj političke polarizacije na rad demokratskih institucija. Ove godine, zbog nedostatka napretka u oblasti vladavine prava, prvi put nije otvoreno nijedno novo pregovaračko poglavlje, dok je poslednji izveštaj američke organizacije Fridom haus okarakterisao Srbiju kao hibridni režim.
Poslednjih godina opozicija u Srbiji traži da se ovakvo stanje promeni, dok vlast, suočena sa pretnjom bojkota demokratskih institucija, ulaže ozbiljne napore da sve izgleda kao da je u najboljem redu. Vođen je dijalog sa opozicionim akterima, promenjeni su neki zakoni, ali se onda otišlo korak dalje i snižavanjem izbornog praga promenjen je sam izborni sistem.
Na izbornim procedurama se intervenisalo u hodu, uvek sa istom svrhom, da se podstakne veće učešće i listi i birača na izborima. Strah od pandemije je to dodatno otežao, pa su menjana i pravila o sakupljanju potpisa i prijavljivanju za glasanje van biračkog mesta. Izbori su zbog proceduralnih propusta ponovljeni na iznenađujuće velikom broju biračkih mesta, sve da bi izgledalo kao da je procedura u potpunosti poštovana.
Vlast se u ovom inženjeringu izbora ipak preigrala. Na izbore je, što zbog epidemije, što zbog bojkota, izašlo najmanje birača u poslednjih nekoliko decenija. Glasovi su raspršeni na prevelik broj aktera, pa je većina listi ostala ispod čak i smanjenog praga.
Dominacija vladajuće stranke na izborima tako se odrazila i na skupštinu koja neće biti politički reprezentativna, neće biti mesto u kome se rešavaju politički sukobi. Takvi izbori su u suštini pseudodemokratski; iako višepartijski izbori postoje, kao i ostale formalne demokratske institucije, one služe da daju legitimitet nedemokratskoj dominaciji vladajuće stranke.
Zato je, dok obeležavamo Međunarodni dan demokratije, važno podsetiti se da su izbori u Srbiji daleko od „praznika demokratije,” ali se za njih vredi boriti, oni ipak ostaju glavni način kojim će demokratija oživeti.
Tekst je nastao povodom Međunarodnog dana demokratije i praćenja ispunjavanja političkih kriterijuma za pristupanje Srbije Evropskoj uniji
Autor je savetnik za javne politike i istraživanja, Crta
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Pokrenut konkurs „Brinem o svom zdravlju“
Jednom ručju to nisu bili izbori. I uvek treba govoriti lažni izbori, lažna Skupština , lažna Vlada…
„… izbori više ne služe za suštinsku proveru vlasti, već za njenu povremenu potvrdu.“
Ovo veoma sažeto i veoma tačno opisuje tekuće stanje demokratije u Srbiji: najkraće rečeno – u Srbiji demokratije nema!
Nažalost, prosečan Srbin ne vidi i ne razume razliku između izbora kao provere vlasti i „izbora“ kao potvrde tekuće uzurpirane vlasti, a što je još gore, ta vrsta nijansi ga ni najmanje ne zanima! Prestrašen siromaštvom i sluđen zaglušujućim državnim ispiranjem mozga pomoću ulizičkih medija, on to vidi samo kao nekakvo „filozofiranje“ i „lelemuđenje“ dokonih i zlonamernih stranih plaćenika.
Kad mu kažeš „U Srbiji nema demokratije“, on ti odmah skoči u oči „Kako nema?!! Svako može da napiše šta hoće i ništa mu se neće desiti!“
Možda mu se stvarno ništa neće desiti (mada, moramo tačno definisati šta je „ništa“), ali koja je vajda od takve „demokratije“ gde možeš da pričaš šta god hoćeš, ali to neće imati nikakvog efekta?!