U Srbiji je na delu najteži oblik te društvene bolesti – građanski rat, i ta se bolest slobodno može nazvati slobizam i šešeljizam.

Slobizam i šešeljizam nekada, to su izgubljeni ratovi vođeni u ime srpstva u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. To su takođe i ratni zločini i zločinci protiv svog i protiv svih naroda u okruženju. To je zatim bombardovanje kao i kriminalizacija svih službi bezbednosti da bi se i uz njihovu pomoć devastirala kompletna društvena i državna imovina i privreda u vidu divlje i burazerske privatizacije.

Naslednici slobizma i šešeljizma danas zadržavaju kao ideologiju kvazinacionalizam ili kako oni vole da kažu patriotizam. Kosovo su im rodonačelnici ratne politike iz devedesetih ostavili u amanet, iako su posle rata sa celim svetom potpisali kapitulaciju i povukli srpsku vojsku i policiju iz nekadašnje južne srpske pokrajine. To su uradili tako što su i pored kapitulacije, proglasili Kosovo svetom srpskom zemljom, koju nikada i nikome neće dati. Naravno, ne zbog naroda i države već zbog vlasti u ostatku Srbije. Po njima, Srbijom dok postoji mogu vladati samo prekaljeni gubitnici u svim ratovima jer oni su se zarekli da se za Kosovo bore do sudnjeg dana. Verbalno naravno.

Za pravi rat i ubijanje izdajnika srpstva, političkih i svakih drugih neistomišljenika, nemaju više ni prostora niti mogućnosti nigde osim u Srbiji. Svuda okolo su snage najjače vojne sile na planeti NATO saveza.

Takav pravi srpsko-srpski rat započeo je dolaskom na vlast naslednika slobizma i šešeljizma, grupe državnih razbojnika i njihovog političkog krila SNS 2012. godine, kada je jedan čovek uzurpirao svu vlast. Rat protiv svake normalnosti u državi i društveno-političkom sistemu započeo je bez objave, onog časa kada je protivno Ustavu taj čovek kao prvi potpredsednik Vlade uzeo za sebe i funkciju koordinatora svih tzv. Službi bezbednosti. Slobizam i šešeljizam je te službe kriminalizovao i instrumentalizovao, a koordinator ih je privatizovao do te mere da je na čelu BIA stavio čoveka sa keramičarskim zanatom.

Rat je nastavljen tako što je preko tabloidnih medija naredio protivzakonito hapšenje Miroslava Miškovića. Od tog trenutka u državi Srbiji ti mediji u koordinatorovo ime hapse, tuže i presuđuju. Rat protiv svake normalnosti naroda i države razbuktao se nešto kasnije kada koordinator postaje premijer – koordinator. Smanjuje plate zaposlenima u državnim službama a najsiromašnijem sloju stanovništva – penzionerima protivustavno naravno, uzima dobar komad lične imovine.

Rat bez objave je i kada „idioti“ tajno ruše Savamalu sa fantomkama posle ponoći. I kada se tajnim ugovorima pravi Beograd na vodi, a prodaju Aerodrom Beograd i PKB.

Građanski rat je i simuliranje atentata na vođu i ubistvo Olivera Ivanovića. A naročito gotovo svakodnevni međusobni obračuni i likvidacije po ulicama naših gradova. A šta je to nego rat, kad gospođu Coku Stojanović nema ko da zaštiti od otimača imovine pa se ona sama brani ubistvom nasilnika. Građanski rat je i kada njihov manijak iz SNS napada devojčice po vozilima gradskog saobraćaja i kada njihovi privatni a ne sudski izvršioci otimaju ljudima stanove i drugu imovinu.

Najteži oblik rata protiv normalnosti u Srbiji jeste dozvola da ratni zločinci slobodno marširaju kroz institucije i medije. Od Vojislava Šešelja u Hrtkovcima i Parlamentu, preko Veselina Šljivančanina, koji promoviše ratnu politiku svojih mentora, a sudovi kažnjavaju mlade koji protiv toga protestuju, do ratnog dnevnika haškog osuđenika Nebojše Pavkovića, koji izdaje ministar odbrane lično.

Kad se sve to zna, onda ona prošlonedeljna naslovna strana Ilustrovane politike „Psi su pušteni“, „Zašto ćute RTS i Politika“ nije nikakvo targetiranje medija, nikakav poziv na linč novinara, niti govor mržnje. To je zvanična objava već postojećeg građanskog rata u Srbiji. To je lavež istih onih ratnih psina iz devedesetih koji su baš na RTS i u Politici, u službi slobizma i šešeljizma, do besvesti raspirivali međunacionalnu mržnju a koji sada poručuju: Posle obračuna sa Hrvatima, Bošnjacima i Albancima, krećemo i u rat sa „domaćim izdajnicima“ svih boja.

To im se može, jer samo se u Srbiji oni koji su na vlasti i koji gaze Ustav, rade sve protivno zakonima, lažu, kradu i ubijaju, nazivaju političarima. Svuda u svetu to su kriminalci i ništa drugo. U tom smislu predsednikova osuda gnusnog čina Ilustrovane politike u prevodu glasi: Ja vas osuđujem a vi nastavite svoj dobro započet posao.

Autor je novinar