„Građaninu i čoveku Tomici Milosavljeviću želim brz i uspešan oporavak, želim mu dobro zdravlje ubuduće, njemu i njegovoj porodici želim sve najbolje“ – veli direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, poznata dramaturškinja Borka Pavićević, u prvoj rečenici teksta koji je pod naslovom „Tomica je podneo ostavku“ objavljen u listu Danas 28. aprila ove godine.
Poenta tog teksta nalazi se u jednoj od poslednjih rečenica. Ona glasi: „Ne može ministar zdravstva da, onda kada je njegovo zdravlje u pitanju, ode da se leči izvan zdravstvenog sistema kome je na čelu, jer onda tog sistema nema, ili on nije ministar.“
Borka Pavićević je pomenuti tekst napisala povodom odluke ministra zdravstva Srbije Tomice Milosavljevića da operiše diskus herniju u jednoj poznatoj klinici u Minhenu. On je to učinio o svom trošku i po savetu prijatelja, vrhunskih domaćih i nemačkih lekara u toj oblasti.
Ministar Milosavljević je u Nemačkoj podvrgnut operaciji kičme korišćenjem metode koja se u Srbiji, nažalost, zasad još ne primenjuje. Ta metoda je, kažu stručnjaci, manje rizična i mnogo efikasnija od one koja se praktikuje ovde.
Operacija diskus hernije – takođe tvrde stručnjaci iz te oblasti – nije rutinska. Ona je podložna manjem ili većem riziku neželjenih komplikacija. U Milosavljevićevom slučaju, pretila je potencijalna opasnost da mu jedna noga ostane nepokretna.
Ministar zdravstva, koji je i sam lekar, doneo je racionalnu odluku. Otišao je na operaciju u Minhen. O svom trošku.
Na neke komplikovane operacije – koje se u Srbiji ne rade – ovdašnji lekari upućuju u inostranstvo čak i „obične“, a ne samo VIP pacijente. Troškove lečenja u nekim slučajevima plaća država, u drugim pacijent, a ponekad se pokreću i dobrotvorne akcije prikupljanja novca. Znači, slučaj Tomice Milosavljevića nije u tom pogledu nikakav izuzetak.
E, ali, on nije „obični“ pacijent. „Ne može ministar zdravstva da, onda kada je njegovo zdravlje u pitanju, ode da se leči izvan zdravstvenog sistema kome je na čelu, jer onda tog sistema nema, ili on nije ministar“ – veli Borka Pavićević.
S racionalne tačke gledišta Milosavljevićeva odluka nije sporna. S etičke, međutim, moglo bi da se postavi sledeće pitanje: da li je, pre odlaska na operaciju u Minhen, trebalo da podnese ostavku?
Borka Pavićević, očigledno, misli da je trebalo, ili, preciznije rečeno – da je to već učinio samim činom svog izbora. Po mišljenju autora ovih redova, postoji najmanje 101 razlog da ministar Milosavljević podnese ostavku – ali ne zbog operacije u Minhenu. Evo zašto.
Nevolja bi bila po Milosavljevića, i to velika – i sa profesionalne, i etičke i političke tačke gledišta – da je u pitanju rutinska operacija koja se s podjednakim rizikom i uspehom radi i ovde i na klinici na kojoj je operisan. Još gore bi bilo da je tamo otišao zbog obesti, i to još o trošku ove siromašne zemlje. Ali, istini za volju – ništa od svega toga ne može da mu se stavi na dušu.
I zašto, onda, čovek Milosavljević – čak i u svojstvu ministra za zdravstvo – nema pravo na izbor koji mu, po njegovom mišljenju, pruža veće izglede na uspešno izlečenje?
Ministra Milosavljevića bi valjalo „prozivati“ za najmanje 101 razlog zbog kojeg je zdravstvo u Srbiji takvo kakvo jeste. I, ako je on za to odgovoran, tražiti njegovu ostavku.
Ali, to nema nikakve veze s njegovom bolešću i njegovim pravom da se leči.
Autor je novinar iz Novog Sada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
