Uostalom, možemo li tvrditi da je stanje iole drugačije kada u celoj prošloj godini, u kojoj je poginulo 39 radnika na radnom mestu, ni jedan poslodavac nije odgovarao po krivičnim prijavama inspekcije za rad, a samo jedan poslodavac platio je maksimalnu kaznu od milion dinara za ugrožavanje bezbednosti na radu.

Nakon pogibije dva radnika na Beogradu na vodi, ministar se zahvalio kompaniji što je „sve rekla kako jeste“ i objavio da je sve bilo po propisu i pre nego je inspekcija završila istragu, a njeni nalazi neće biti javno objavljivani. Može li iko očekivati da će inspekcija nakon što je ovako „poklopljena“ izneti neka nova saznanja o ovom slučaju?

Da stvari sa inspekcijom ne rade, potvrđuje i Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs, koji je i sam nekoliko puta prijavljivao gradilišta na kojima rade radnici bez zaštite, kao što su ona u Resavskoj ulici i studentskom domu Slobodan Penezić Krcun. Reakcije nadležnih nije bilo.

U trenutku dok ovo pišem Rodoljub Šabić objavio je na svom Tviteru sliku radnika koji postavljaju novogodišnju rasvetu bez ikakve zaštitne opreme, bez šlemova, vezova ili ograda, na ogromnoj visini, i to na Narodnoj skupštini Republike Srbije. Preko društvenih mreža, inicijativi Ne davimo Beograd danima nakon protesta zbog pogibije dva radnika na gradilištu Beograda na vodi, stižu informacije, fotografije i snimci radnika koji na krovovima zgrada i na visokim spratovima gradilišta vrše radove, očigledno bez zaštitne opreme.

Državu ovo stanje ni najmanje ne brine. Šta više, u svojim izjavama zvaničnici ovo normalizuju i predstavljaju kao prirodni rizik posla, a najavama da će se investitorima prepustiti nadzor nad sopstvenim gradilištima, pokazuju potpuno odsustvo ambicije da inspekcije počnu da rade svoj posao. A očekivanja od državnih institucija izgubili su i građani, pa na društvenim mrežama očekuju od radnika da budu oprezniji i da se nekako moraju sami čuvati. Iako ovi stavovi polaze iz nerazumevanja da se ovo polje uređuje zakonom i da ne može na radniku biti odgovornost za bezbednost, već na investitoru, oni dobro pokazuju da je stanje u kome radnici ginu i povređuju se, skoro potpuno normalizovano. Umesto brige i inicijative da se ova tužna cifra smanji, ekipa se odlučila da nas ubedi da to nije toliko loše, da je očekivano i prirodno.

Kada sve ovo spojimo, ne bi trebalo da nas čudi činjenica da u prvih deset meseci ove godine već imamo više slučajeva smrti na radnom mestu nego za celu prošlu godinu. Ove godine nastradao je 41 radnik.