Rade Marković Foto: Privatna arhivaIznenada su ljudi počeli da nestaju. Ili to i nije bilo iznenada, ne znam. Moguće da ljudi nestaju već nekoliko godina ili čak decenija unazad. Samo ih nema. Odjednom. I što je čudno, to kao da niko ne primećuje. Niko ne plače, ne priča o tome, nema čuda, a nema Čoveka.
Nije to kao nekad u Sovjetskom Savezu, kada su ljudi nestajali noću. Oštro kucanje na nečija vrata i taj neko je nestao. Nije ni kao u pričama Danila Harmsa kada su ljudi nestajali sa fotografija. Ovo je nešto sasvim drugačije, kao da u tom nestajanju ima volje i onih koji su otišli.
Nestajale su u poslednje vreme čitave generacije. Do juče tu i odjednom ih nema. Nestala generacija Ljudi i niko se ne uzbuđuje. Kao da je to sasvim u redu. Nestala čitava generacija, hej.
Neke generacije su nestale i pre nego su postale. Na neki volšeban način odlučili su da ih ne bude pre nego su začeti. To je posebna alotropska modifikacija ovde prvi put ustanovljena. Alotropska modifikacija procesa, a ne materije. Na taj način su se neki vraćali u prošlost i u njoj nestajali.
Ta specifična pojava mogla bi se nazvati Nestajanje u prošlosti. Ne može se reći da oni nisu prisutni, a opet nisu tu. Odlazili su u prošlost da bi se tamo sakrili, Nestali u prošlosti. Osim toga, nestajali su neočekivano i čitavi esnafi zajedno sa kodeksom ponašanja i etičkim principima. To je još jedna specifična alotropska modifikacija nestajanja Ljudi. Tu su, ali su nevidljivi. Kao da nam ta nevidljivost pomaže.
Možda je tako lakše i struci i nama, da nestanu ili, bolje reći, da koriste tu posebnu formu nestajanja, da budu nevidljivi. Ustanovljeno je i relativno nestajanje, posebno dominantno kod grupacije koju obično zovemo Penzioneri.
Kada su penzioneri negde prisutni odjednom svi drugi nestanu, nema ih, ili nema penzionera iako su tu. Kao da su na istom mestu i u istom vremenu a opet u nekom paralelnom svetu. Ovaj oblik bi mogli nazvati Relativno nestajanje.
Ajnštajnu ovo, siguran sam ne bi bilo drago. I šta je još zanimljivo: Kao da je nestajanje postalo lokalno zarazno. Ne širi se na okolne zemlje, ili ja bar ne znam, ali zarazi po nekog gosta. Tako se čini da su neki oblik nestajanja zakačili i evropski poslanici i neki drugi visoki gosti. Ili smo mi nestali za njih ili su se oni trudili da ne postoje iz samo njima znanih razloga.
E sad, da li ovo nestajanje u više oblika vodi u nepostojanje ili negde drugde? Ne znam. Predlažem da pogledate u ogledalo. Ako ste još tu možda pronađete odgovor.
Autor je vajar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
