foto: Radule Perišić/ATAImagesCelokupna višemesečna priča sa studentima i narodom Srbije svela se na „dan D“, a to je 15. mart, u kojem su očekivanja i nas i njih zaista velika.
Ono što mi znamo jeste da je Vučićev režim konačno gotov, ali da to njemu i vaskolikim sendvičarima još nije javljeno. Naš predsednik (dakako Vučić) nije glup čovek i svestan je činjenice da se našao, u svakom smislu, privatnom i političkom, kao pacov sateran u ćošak. I tada su, gospodo, štakori, pa i ljudi takvog karaktera, najopasniji i spremni na sve.
S jedne strane Vučić se plaši svojih kojima je mnogo dao, koji lako stečenog uticaja ne žele da se odreknu, koji halapljivo grabe sve oko sebe bez milosti i srama. S druge strane nalazimo se svi mi koji zla očima ne mogasmo gledati sve ove godine, a ima nas nekoliko miliona (dakako žitelja Srbije).
U ovom momentu pitanje je od koga ga je više strah. Ne zna ni on, a ne znamo ni mi pravo da vam kažem, i tu je gvint oko procene situacije i nadolazećeg trenutka tog dugo očekivanog 15. marta.
Ovi naši – ovi „Mi“ onako krajnje emotivno i nenasilno, a oni – „On“ i njegovi ratnohuškački krvožedno i do smrti! „Mi“ na kocku stavljamo naše živote, budućnost i život naše dece! „Oni“ u ovom momentu brane nezakonito na našoj krvi stečenu imovinu i benefite! Te tako i iz tog razloga tumačite preCednikovu eskalaciju krvožednu i ratnohuškačku o konačnom iščekivanju tog 15, jer njega samo jedna i više smrti tog dana spašava. Na to je spreman i već je preduzeo sve korake i pokrenuo je svoju mašineriju i u nekom svom konačju nam je zapretio vojskom!
Imputira „glupoj srpskoj opoziciji“ da sprema bombe, topovske udare, paljenja, rušenja i da će to pustiti šest minuta samo da ceo svet vidi „kakvi smo banditi i nasilnici i kako rušimo suvereni poredak jedne zemlje“, što naravno nema veze sa mozgom.
Sreća u nesreći je što nam je, tako prepotentan i bahat, otkrio svoje planove, te dao priliku da se svi dobro zamislimo šta nam valja činiti.
Ne, nećemo paliti Skupštinu!
Ne, nećemo kako strahuje Goran Marković, tući po Ćacilendu ispred Predsedništva!
Ne, nećemo tući policiju!
Ne, nećemo gaziti lojaliste ako nam se organizovani suprotstave!
Ne, nećemo biti nasilni i primitivni samo zato što to njemu u ovom trenutku odgovara!
E, gospodo, mi ćemo se pojaviti, nas nekoliko stotina hiljada, u glavnom gradu malo i naše države, nenaoružani, sa osmehom i mirni da njih – Vučića i lojaliste pitamo „deder, šta to bilo?“.
Moj lični predlog je, ako me neko čuje, da odemo ispred Palate Federacije na „Novome“ Beogradu, na onaj lepi plato i skinemo pritisak sa divnih studenata, jer na tom platou može da nas stane, brat bratu, barem šezdeset hiljada, iako će, kako znamo, biti blokiran Brankov most da se ne bi spojili sa budućim nobelovcima, studentima Srbije, koji su političku savest naše zemlje konačno pokrenuli.
Čistota studentskih političkih motiva je snaga ovog pokreta i Vučić na to, videli smo i čuli, nema i neće imati racionalan odgovor. Dakle, samo mirno i Gandijevski „Satyagraha“!
Autor je novinar iz Šapca
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
