Skloniti ludilo sa vlasti

Na sve strane nove fabrike stranih investitora, ulice su čiste i asfaltirane, nema divljih deponija, gradska preduzeća vode školovani ljudi, vlast brine o svim Smederevcima, uživamo u koncertima na trgu…

Niču nove fabrike. Behu nekada Finci, pa sada postadoše Indijci, pa Turci. Oduševili se Smederevci što će moći da rade osam sati dnevno za minimalac i što će stranci dobiti besplatno zemljište, besplatne hale i besplatne radnike.

Smederevski ludaci, prvo mlađi, a od skoro i stariji, beže iz Smedereva i Srbije, jer im ne pada na pamet da robuju za 200 evra mesečno. Oni hoće da rade u fabrici kablova u Slovačkoj, a ne u svom rodnom gradu, jer je tamo plata tri do četiri puta veća. Umesto da budu zahvalni svojoj gradonačelnici i premijeru/predsedniku što su im omogućili da rade za minimalac, oni se iživljavaju i žele da rade za platu. Sram da ih bude!

Ludaci svaki dan kače slike, po kojekakvim Fejsbucima i Instagramima, rupa po centralnim gradskim ulicama i po periferiji Smedereva, jer je za selo „normalno“ da ima rupa na asfaltu, ako uopšte ima asfalta.

Napredni Smederevci znaju da vlast brine za njih. Vlast im je obezbedila unosan minimalac, dve „crvene“, ulje, brašno i paštetu za izbore. „Malo li je?“, pita se sirotinja, koja misli da je vlast.

„Malo je“, odgovaraju ludaci. Malo je, jer se ne brine o Smederevcima, već samo o članovima stranke. Grad bi mogao i morao da pomogne unesrećenoj porodici Lončar, ali nažalost oni nisu politički podobni.

Uživa se na centralnom gradskom trgu. Istina je. Dolaze provereni pevači, oni za koje se provereno zna da ne misle svojom, već partijskom glavom, oni koji provereno rade na naprednom zaglupljivanju mase.

Iznenada, javila se vest da će u Smederevo doći Vlado Georgiev, lepa promena. Međutim, još iznenadnije, saznalo se da je koncert otkazan zbog „tehničkih smetnji“. Te smetnje su bili predstojeći predsednički izbori i angažovanje Georgieva na strani opozicije. Vlast se uplašila politički motivisanih pesama poput: „Anđele“, „Hej ti“, „Do svitanja“ i mnogih drugih.

Lokalni moćnici su mislili da mogu da zabrane koncert, ali su se Smederevci digli na noge i organizovali protestni koncert na gradskom trgu 4. marta 2017. godine. Oko 5.000 Smederevaca, ili što bi premijer/predsednik rekao – „tačno 970“.

Tog dana se probudilo Smederevo, ono ludo Smederevo koje ne želi zabranu koncerta, koje ne želi da vozi automobile po rupama, koje želi da radi, da zaradi i da od svoje plate može da živi, a ne da beži u Beograd ili Slovačku.

Protest je dao ideju grupi Smederevaca, koji žele aktivno da se bore protiv ove i ovakve lokalne vlasti, da osnuju lokalni građanski pokret „Tvrđava“, kako bi artikulisali energiju sa protesta u novu političku formu. Pokret je osnovan na godišnjicu zabrane koncerta Vladi Georgievu, 4. marta 2018. godine.

Bahatost i korumpiranost, nepotizam i stranačko zapošljavanje postala je norma u celoj Srbiji, pa tako i u Smederevu. Građanski pokret „Tvrđava“ će se boriti zajedno sa sugrađanima da iskorenimo taj korov u Smederevu, a zatim, u saradnji sa građanskim lokalnim pokretima u drugim gradovima Srbije, borićemo se za slobodu u čitavoj zemlji.

Naša ideja je da objedinimo sve Smederevce koji žele da pomognu svom gradu da, za početak, izgleda lepše. Ekologija i komunalna pitanja su neki od najvećih problema kojima se grad Smederevo i raznorazne vlasti uopšte nisu bavili. Od nekadašnje „predratne“ banje postali smo grad koji se takmiči sa Pančevom u „kvalitetu“ vazduha, dok divlje deponije niču na svakom ćošku.

Građanski pokret „Tvrđava“ je inspiraciju našao i u sličnim lokalnim pokretima poput „Lokalnog fronta“ iz Kraljeva, „Samo jako“ iz Mladenovca i „Ne davimo Beograd“, sa kojima će u budućnosti i sarađivati u zajedničkoj borbi za slobodnu, pravnu i uređenu Srbiju.

Novi mladi i ne tako mladi Smederevci, vlašću neokaljani i obrazovani, žele da se izbore protiv ovog „napredovanja“ Smedereva, žele da ostanu da žive u Smederevu, a ne da beže u Beograd i „preko bare“. Građanski pokret „Tvrđava“ želi da okupi sve Smederevce, kako bi sklonili sadašnje ludilo sa vlasti i kako bi u Smederevu konačno osvanuo normalan dan.

 Autor je jedan od osnivača smederevskog pokreta „Tvrđava“