Opsesivna pretnja tužbama i pokretanje tužbi zbog klevete protiv kritičara i nezadovoljnika, jasno govori o pomanjkanju argumenata Ane Tomanove Makanove u javnoj polemici i o panici koja je obuzima zbog rastućeg osećaja inferiornosti i laganog gubitka moći. A moć i vlast koju je posedovala, i još uvek ima gospođa Makanova, jeste zaista velika i upečatljiva: zauzima čelne ili uticajne položaje u više državnih i političkih organizacija. Da snaga njene stranke nije u stalnom opadanju, bila bi najozbiljniji kandidat za neke još uticajnije položaje, čak u međunarodnim okvirima, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog „ključa“.

Postoji, naime, jedna skupina poznatih javnih ličnosti slovačke nacionalnosti (ja ih zovem „profesionalnim Slovacima“) koja, samo zahvaljujući svom etničkom poreklu, kao nekada u jednopartijskom sistemu, kruži po važnim funkcijama. Istina, njihova nacionalna pripadnost ne služi samo kao karta za napredovanje u političkoj i birokratskoj karijeri, nego i kao odbrana i odstupnica u slučaju opasnosti od političkog sunovrata. To je najbolje pokazala sama Ana Tomanova Makanova svojim poslednjim pismom javnosti i državnim i međunarodnim ustanovama u kome se, protestujući protiv nelegitimne promene vlasti u Kovačici, ozbiljno zabrinula, da će po istom scenariju i ona biti smenjena. Pritom je olako prećutala metode kojima se ona godinama služila da bi održala svoju vlast u Savetu i oko njega.

Klimanje čelne stolice gospođe Makanove je jednim „veštim“ potezom njenog pera dobilo razmere kataklizmičnog zemljotresa koji trese čitavu slovačku manjinu u Srbiji i preti da je otera ili proguta. Jezikom ortodoksnog marksizma rečeno, školski primer ideološke, lažne svesti, gde se sopstvena politička prolaznost i propadanje, doživljava, isključivo, kao propast čitavog društva ili zajednice. Neviđenom lakoćom se posebni, sebični interesi predstavljaju kao opšti. Ali nije u pitanju samo lažna svest, nego i svesna laž, jer se gospođa Makanova, kao istaknuta javna ličnost, po potrebi, krije iza jedne nacionalne manjine i vezuje svoju ličnu političku sudbinu za sudbinu čitave etničke zajednice!

Ne bi me iznenadilo da sličnim putem uskoro krene i jedan od glavnih učesnika promene lokalne vlasti u Kovačici i pokretača smenjivanja Ane Tomanove Makanove, Jan Husarik. Pre više godina, kao republički poslanik G17 plus, bio je gluv i slep na međunacionalne incidente u Vojvodini, iako izjavivši na TV Studio B, da se, kao Slovak, ne oseća ugroženim. Jednog dana, kad nasluti politički krah, mogao bi da okrene ploču i da počne, poput Tomanove Makanove, da jadikuje. Dobar deo javnog života oni „spavaju“, kao političari, a probude se, kao manjina, kad neko drekne: „Promena!“

Sve do cirkularnog pisma Ane Tomanove Makanove, njoj su kritičari, između ostalog, najčešće zamerali pomanjkanje javnosti rada, naročito u raspodeli novca Nacionalnog saveta. Neki od njih su se zakačili za sporan ugovor koji je gospođa Makanova sama sa sobom zaključila, radi obavljanja posla na obeležavanju jubileja Saveta i programu otvaranja Slovačkih narodnih svečanosti. Čak i da je ovaj „autougovor“ do poslednjeg slova u skladu sa zakonom, ostaje neverica zbog amoralnosti i gaženja profesionalne etike prvog čoveka Saveta. Umesto da joj bude zadovoljstvo i čast da učestvuje u organizaciji proslave značajnog jubileja i najvažnije smotre slovačke manjine u Srbiji, gospođa Makanova tu svoju protokolarnu i vodeću ulogu dodatno naplaćuje! E, stvarno se isplati biti takva („profesionalna“) Slovakinja.

*Autor je novinar iz Pančeva