Slučaj koji neodoljivo liči

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo.

2. 1. Новаковићи нису били браћа. Други Новаковић у ћелији, Максим је био жандармеријски офивир који је допао затвора јер га је пријавила његова жена. Делили су собу, али се до тада нису познавали. Брат Милана Новаковића Љуба Новаковић је био бивши министар.
   2. Милан Ј. Новаковић када је убијен није био официр. Из службе је избачен још 1903. Од 1903. до 1905. одлуком Војног суда био је у затвору.Од 1905. био је уредник листа "За отаџбину" касније забрањеног.
   3. Милан и Максим нису убијени ноћу већ у по белог дана после вишесатне пуцњаве и размене ватре са полицијом и затворском стражом. Министар Петровић се на лицу места појавио после око сат времена. То и није чудно с обзиром колики је онда био Београд. Цео обрачун је посматрала велика група грађана Београда.
   4. Милан и Максим су се оружја дочепали током шетње по затворском кругу тако што су упали у откључану оружарницу а потом су се забарикадирали и осули паљбу али не с циљем бекства већ привлачења пажње Београђана на нељудски третман у затвору.
   5. Истина јесте да је Милан Новаковић у затвору био без одлуке суда и да је био малтретиран.
   6. Јавност је сматрала да жандари нису морали да ликвидирају двојицу затвореника већ су могли сачекати да остану без муниције па се сматрало да је полиција прекорачила овлаштења и нужну одбрану.
   7. Истина јесте да је Новаковић био предмет државног прогона, да је застрашиван, лажно оптуживан, да су му листови забрањивани и плењени штампарски алати.
   8. Све остало што је бивши генерал Граховац написао је
   а. лоше познавање чињеница;
   б. њихово извртање;
   в. намерно манипулисање;
   г. срачуната лаж
   д. политиканство.

   И на крају Граховац је већ објавио исти чланак у црногорским Вијестима пре 6 година.

   Аутор коментара је доктор историјских наука, лексикограф. (Није ни црнорукац, ни удбаш).