Snažna privreda važna za bezbednost

Poljska se među prvim zemljama u Evropi vratila na stazu brzog ekonomskog rasta. Već u drugom kvartalu 2021. godine nivo BDP-a premašio je nivo na kom je bio pre pandemije. Do oporavka je došlo čak i brže nego što se očekivalo, što samo potvrđuje da su se mere za borbu protiv krize pokazale efikasnim. Stabilne javne finansije omogućile su stvaranje finansijskog amortizera koji je osigurao poslovanje hiljada poljskih kompanija i rad miliona zaposlenih.

To nam je dozvolilo ne samo da sačuvamo radna mesta već i da povećamo plate. A bez ozbiljnog povećanja plata rast BDP-a bio bi samo besadržajan pokazatelj, zamka koja stvara probleme i u socijalnoj politici i u ekonomiji.

U Poljskoj, nakon pada komunizma, privredni rast dugi niz godina nije značajno uticao na povećanje plata. Umesto ekonomije zasnovane na solidarnosti imali smo ekonomiju usmerenu na dominaciju kapitalnih dobiti, te samim tim predodređenu da generiše nejednakost.

Program Poljskog dogovora, koji je pripremila vlada, daje predlog kako da se pomenuta situacija popravi. Želimo da plodovi privrednog rasta budu pošteno distribuisani i da poljski radnici konačno ostvare zarade na evropskom nivou.

Poljska želi da se pridruži grupi evropskih lidera u razvoju. Stoga je neophodno da se razvojni model zasnovan na snižavanju troškova rada i izgradnji konkurentnosti naše ekonomije zasnovanoj na jeftinoj radnoj snazi jednom zauvek napusti.

Veliki deo tog posla smo prethodnih godina već obavili. Poljska prednjači među zemljama OECD-a po rastu plata. Prosečna plata u Poljskoj povećana je za 25 odsto u odnosu na 2015. godinu, dok je među zemljama OECD-a taj rast iznosio jedva pet odsto. Pri tome, i dalje smo zemlja sa jednim od najnižih nivoa nezaposlenosti u EU, a produktivnost rada je u stalnom porastu – u periodu od 2015. do 2019. godine rasla je oko pet odsto godišnje – najviše među svim zemljama OECD-a.

Tempo oporavka nakon recesije izazvane pandemijom najbolji je pokazatelj da je poljska ekonomija, suočena sa aktuelnim izazovima, napredovala u dobrom smeru. Pokretanje procesa reindustrijalizacije u okviru Strategije odgovornog razvoja pokazalo se korisnim u kontekstu epidemije, koja je najviše pogodila uslužni sektor.

Ipak, ne smemo gubiti iz vida da nas čekaju dodatni negativni globalni fenomeni koji bi mogli ozbiljno da uspore oporavak nakon epidemije.

Veliki rizik, pre svega, predstavlja destabilizacija situacije na Bliskom istoku, koja može pokrenuti niz promena u regionu i uticati na ceo svet. Treba uzeti u obzir i to da se period hegemonije SAD završava, a geopolitika ne poznaje koncept praznine. Na mesto Amerikanaca sigurno će doći neko drugi, što će neminovno promeniti konstelaciju globalnih interesa.

Nije čudo što danas ponovo doživljavamo privredu kao jedan od stubova sigurnosti u savremenim političkim sistemima i državama. Kako je u prvoj polovini XX veka snaga države bila određena vojnim potencijalom, tako će u XXI veku biti definisana stepenom tehnološkog napretka.

Bilo bi pogrešno zaključiti da se izgradnja ekonomskih kapaciteta može izvršiti na neoliberalnim principima. Stavljanje ekonomije u središte razmišljanja o bezbednosti mora biti zasnovano na sinergiji tržišta i države. Do čega može dovesti dezertiranje države iz privrede uz istovremeno slabljenje mnogih institucija? Odgovor na to daje primer Poljske, koja je godinama podvrgnuta neoliberalnim pravilima. Pasivnost države ne samo da nije pogodovala razvoju slobodnog tržišta već je izazvala narušavanje konkurencije i slobodan procvat poreskog kriminala. Kao primer za ovu pojavu može poslužiti slučaj takozvane „poreske mafije”.

Ahilova peta u Poljskoj oduvek su bile slabost poreskog sistema i brojne rupe u fiskalnom sistemu. Iz pospanosti smo se trgnuli tek pre nekoliko godina i pokazali da je država ključni faktor u obnovi ekonomske efikasnosti. O razmeri nebrige svedoči činjenica da su pojedinci bili spremni da najobičnije pošteno plaćanje poreza u Poljskoj smatraju aberacijom. No da bi se popravile javne finansije nije dovoljno samo promeniti stav.

Treba, naime, primeniti posebna rešenja koja učvršćuju poreski sistem. U tu svrhu osnovali smo Nacionalnu upravu prihoda, usredsredivši se na digitalizaciju procesa kontrole plaćanja poreza. Rezultat? Poreska rupa je upola smanjena – sa 24 na 12 odsto. Efikasna poreska administracija je zauzvrat povećala operativne kapacitete države na planu socijalne politike. Poljska je uspela da istovremeno postigne tri naizgled kontradiktorna cilja – da vodi ambicioznu socijalnu i investicionu politiku, snizi poreze i smanji budžetski deficit.

Smanjenje nivoa duga i efikasan sistem javnih finansija omogućili su državi da na odgovarajući način odgovori na ekonomsku krizu i razvije mehanizme za podršku zaposlenima i kompanijama, tzv. Antikrizni štit i Finansijski štit.

Na taj način spaseni su milioni radnih mesta i istovremeno očuvani ključni socijalni programi i investicije u infrastrukturu. To je gotovo laboratorijski dokaz da unapređenje poreskog sistema automatski utiče na povećanje bezbednosti zemlje.

Autor je premijer Poljske

Tekst je istovremeno objavljen i u poljskom mesečniku „Ono najvažnije“ u okviru projekta koji se realizuje u saradnji s Varšavskom berzom.