SPC kao interesna organizacija

Ako ostavimo po strani vrednosnu stranu ovog pitanja, šta je ispravnije sa tačke učenja Isusa Hrista (a on je propovedao kosmopolitizam i prevazilaženje etničkih podela), tada vredi ispitati društveno delovanje SPC.

Zapravo, tu nema nikakvog takvog delovanja, ako izuzmemo povremene samoreklamerske akcije prikupljanja priloga za neke humanitarne akcije. SPC je eminentno političko-interesna organizacija. Ako pogledamo odluke Svetog arhijerejskog sinoda, saopštenja i istupanja najviših dostojanstvenika SPC, od svih briga za narod nalazimo samo jednu: nacionalnu zabrinutost za položaj preostalih Srba na Kosovu. O strahovitoj eksploataciji u Srbiji posredstvom liberalnog kapitalizma nikada nisu proslovili ni reči! Ovde zaposleni u privatizovanim fabrikama često rade po 10 i više sati bez plaćanja prekovremenog rada, radi se subotama, često i nedeljom, nema garantovanog godišnjeg odmora, za duže bolovanje se izbacuje sa posla, a porodiljama se takođe daje otkaz. „Robovi“ rade za garantovanu zaradu od dvadeset hiljada dinara.

I ništa od svega toga ne nađe se na zasedanju Sabora, već samo sebične kastinske teme, kako će im država vratiti „nepravedno oduzetu zemlju“ i kako da šire uticaj u društvu. Valjalo bi već jednom reći „svetim ocima“: nekretnine koje su im oduzete posle 1945. nisu oduzete nepravdom. Kada bi oni imali hrišćanskog milosrđa, ne bi ni tražili natrag i ne bi opterećivali državu, koju toliko vole, da im isplaćuje milijarde na ime obeštećenja za oduzeto pre toliko godina. Pravda je bila da se bezemljašima podeli zemlja, da imaju od čega živeti, a takođe da i sami sveštenici i kaluđeri žive od svojih ruku i uma, da privređuju, a ne da se bave samo verskim obredima.

Ko ne veruje, eto mu list Samouprava, pa neka čita da se još krajem 19. veka tada najjača Narodna radikalna stranka zalagala se da se sva manastirska dobra pretvore u državna poljoprivredna gazdinstva, sa kojih bi se prihod ubirao za unapređenje prosvete. Čak su se zalagali da se u potpunosti ukine monaštvo kao nepotrebno i neprirodno! U NRS najmasovnije su bili zastupljeni zemljoradnici, učitelji i sveštenici. To je tako bilo u nerazvijenoj obrenovićevskoj Srbiji. Ne nalazim ništa bolje za završetak teksta od reči raščinjenog arhimandrita Vasilija Pelagića, koje je napisao još 1895. godine:

„Današnja crkva je po volji njenih osvećenih i visokoosvešćenih slugu i upravnika postala dom trgovine, dom eksploatacije, zaglupljivanja, dom međusobne i međunarodne omraze i uzor vještak bezbrojnih posve štetnih za narod ceremonija, sasvim protivnih nauci uzor-mučenika Hrista i kriterijumu naučnih istina.“

Autor je književnik i istoričar iz Beograda