Srbin a Jugosloven, Jugosloven a Srbin

Lep primer nacionalnog dualizma je Milorad Ekmečić, kome su ovih dana izašla Sabrana dela (izdavači Pravoslavna reč i Arhiv Vojvodine). On je rođen kao Srbin, živeo je kao Jugosloven, umro je kao Srbin.

Milorad Ekmečić je bio i ostao isti čovek, i isti istorik, kakvim sam ga „hvatao“ za njegova života – beskrajno i voljno odanog jugoslovenskoj ideji i zajednici i, potom, nevoljnog srbofila.

On je najbolji primer ovog duševnog razmeđa i podele u 20. stoleću Srba srpske i jugoslovenske orijentacije. Ako izuzmemo podelu Srbijanaca na karađorđevićevce i obrenovićevce, Srbi su proživeli još jednu takvu podelu – na monarhiste/četnike i republikance/komuniste. Dve deobe u dva veka, duboke i s trajnim posledicama.

Kad već nije mogao da izdrži da bude poslednji Srbin koji će napustiti Sarajevo u vreme građanskog rata, kako je govorio meni, morao je, potom, nevoljno, da se odrekne jugoslovenstva i vrati oživljenom srpstvu, ali umiveno, tiho i nečujno, sem u retkim prilikama, ne zato što je u to verovao već da bi se pravdao u uzavreloj srbijanskoj sredini.

Nije mi poznato da se bilo kome ispovedao o ovoj, za njega teškoj, duševnoj boljci.

Osvrnimo se na najbolnije pitanje iz srpske i jugoslovenske povesti – jugoslovenskoj ideji, nastanku i nestanku Jugoslavije. Ukažimo koliko su tačne, prihvatljive i održive Ekmečićeve ideje o jugoslovenstvu i Jugoslaviji? Da li su emocije nadvladale nepristrasnost istoriografa?

Evo nekoliko njegovih ključnih stavova.

„Borba za narodno ujedinjenje srpskog naroda je bila poistovećena sa borbom svih jugoslovenskih naroda za oslobođenje od strane zavisnosti.“ „Srbija je 1914. vodila jedan istorijski sudbonosni rat za cijelu svoju budućnost.“

„Ujedinjenje Jugoslavije kao krajnji cilj srpske istorije.“

„Ujedinjenje 1918. bilo je Pirova pobeda srpskog naroda.“

„Srbi u vreme agonije unitarne Jugoslavije.“

„Srbi u vreme agonije Federativne Jugoslavije, 1945-1992.“

Ovih šest primera potvrda su da je bio raspolućen između srpstva i jugoslovenstva. Ekmečićevo uverenje da je „Ujedinjenje Jugoslavije… krajnji cilj srpske istorije“ zavređuje poseban osvrt, budući da je, od svih navedenih, sasvim daleko od stvarnosti, čak i mašte koja prevazilazi književnu fikciju.

Šta se sudbonosno desilo u Srbiji da se od ideje srpskog ujedinjenja pređe 1914. godine na ideju jugoslovenskog ujedinjenja? Niko u istoriografiji nije dao zadovoljavajući odgovor na ovo pitanje, kojem bi morala da se posveti posebna monografija.

Kada bismo zanemarili sve ostale, više ili manje, važne probleme, i posvetili se samo ovom, srpskoj istoriografiji potreban je najmanje jedan moderan Ilarion Ruvarac da raščisti srpske zablude o Jugoslaviji. Nemačka, Austrougarska i druge države, čak i saveznice, optuživale su Srbiju za „velikosrpsku propagandu“ i „srpsku megalomaniju“, i uvek su mislile samo na srpsko ujedinjenje.

Skoro sve je upućivalo srpske političare i državnike na ujedinjenje srpskog naroda, ne i jugoslovenskih, a 1918. stvorena je Jugoslavija!

Jugoslavija je najplemenitija državna tvorevina na Balkanu svih vremena, ubrajajući tu i sva svetska carstva i nacionalne države koje su se prostirale na ovim prostorima.

Nažalost, Jugoslavija nije bila duga veka, tri puta se raspadala za 73 godine svoga postojanja. Bila je kraćeg veka za četrnaest godina od njenog najodanijeg povesnika – Milorada Ekmečića.

U monarhističkom periodu nju je održavala dinastija Karađorđević, u komunističkom dobu nju je čuvala Komunistička partija. Onu malu Jugoslaviju, Srbiju i Crnu Goru, jedan narod u jednoj državi, a potom jedan narod u dve države, nije mogla da spase Socijalistička partija i Slobodan Milošević.

Stvaranje Jugoslavije bilo je trčanje pred rudom!

Ekmečić je dobro znao za „bolesnika na Bosforu“ (Tursku), a sam je pisao za Austrougarsku da je „bolestan organizam“. Njemu je bilo poznato da su se mnogovekovno Osmansko i Habzburško carstvo raspali po jednom, a Jugoslavija čak tri puta!

Jugoslavija je bila bolesna od svog početka, i bolovala je sve do kraja postojanja. Najplemenitija državna tvorevina u Evropi, a neizlečivi bolesnik!

Milorad Ekmečić bio je raspet između jugoslovenstva i srpstva, u prvo je verovao i bio ubeđen da je najbolje rešenje za sve jugoslovenske narode, u drugo je prisilno verovao i nije bio ubeđen u njegovu budućnost. Jugoslovenstvo je iz doba njegove mladosti i zrelosti, srpstvo je iz doba njegove starosti.

Prvo je došlo prerano, drugo je, sasvim sigurno, pristiglo prekasno.

Ako je jedan vrstan intelektualac, pun znanja, bio u tako dubokoj zabludi o budućnosti jugoslovenstva i Jugoslavije, šta reći za običan svet oskudnog znanja i obrazovanja? Jedan od najodanijih JugoSrbina nije bio uspeli putokaz srpskom narodu tokom 19. i 20. stoleća.

Kroz takav svetlokrug Milorada Ekmečića kretala se srpska povesnica između „rala i puške“, odnosno „klanja i oranja“, od Marka Kraljevića do Slobodana Miloševića.

Autor je istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.