Foto: Pixabay/ StartupStockPhotos

Tržište je samo nametnulo IT sektor kao jednu od najatraktivnijih grana za zapošljavanje, što platama višim od srpskog standarda, dobrim uslovima rada u kompanijama koje posluju u ovoj oblasti, konkurentnošću naših stručnjaka na svetskom tržištu i u stranim kompanijama, tako i mogućnostima za kreativan, organizovan rad – prednosti su brojne i dobro poznate.

A onda se u javnosti, još 2016. godine pojavila informacija da bi u Srbiji u IT sektoru moglo da se zaposli preko 30.000 stručnjaka, prema tadašnjim procenama Ekonomskog instituta, i interesovanje za ovu granu kao i ponude za školovanje, obučavanje ili prekvalifikaciju počelo je da navire sa svih strana.

To interesovanje pokazala je 2017. godine nova vlada predvođena Anom Brnabić, koja se u široj javnosti već dokazala kao zagovornica modernih tehnologija, a da sve ne bi ostalo na rečima i obećanjima, interesovanje za digitalizaciju pretočeno je u ekspoze, zatim i u akcioni plan, a onda su počele da se primenjuju konkretne mere i programi prekvalifikacije, država daje subvencije, šalje na kurseve, sve sa ciljem razvoja IT sektora.

I uz sprovođenje tih mera često se moglo čuti kako u ovoj oblasti postoji potreba za zapošljavanjem još 15.000 stručnjaka, pa 22.000 stručnjaka… Brojke su varirale, a ni predsednica Vlade, niti drugi predstavnici državnih organa, javnosti nisu objasnili i razgraničili jednu sitnicu – a možda je to i najbitnije – šta podrazumevaju pod IT sektorom, kojom metodologijom su vršene procene o tome koliko je zaposlenih u ovoj grani zaista potrebno, koje su to struke za koje će se vršiti obučavanje, kakav se kadar proizvodi prekvalifikacijom, kako će država meriti dobit koju ostvaruje od ovih mera, i koji je konačni cilj podsticaja za zapošljavanje u IT sektoru?

Možda se čini da su odgovori na ova pitanja sasvim očigledni i jasni – IT sektor obuhvata programere, brojka je dobijena na osnovu sagledavanja ponude i tražnje na tržištu, država će pružiti zainteresovanima mogućnost da nauče, što kroz kurseve, što kroz fakultetsko obrazovanje, kako da rade na digitalnim tehnologijama i budu deo tima koji izrađuje softvere i piše programe. I to će tim ljudima omogućiti zapošljavanje na nekom od onih 15 do 30 hiljada radnih mesta u IT sektoru. A država će ispuniti svoj cilj – da smanji nezaposlenost i ubrza ekonomski rast.

Ipak, stručnjaci koji već jesu angažovani u famoznom IT sektoru, doktori nauka koji obrazuju mlade kadrove i zaposleni u vodećim kompanijama ove oblasti, ne bi se baš složili da je ponuđeni, naizgled očigledan i logičan odgovor – sasvim tačan.