Sudi se svim premijerima, poslanicima i ministrima

U želji da čitaocima Danasa pružim mogućnost uvida i u postupanja „druge strane“, navodim izvod iz završne reči koju sam izneo 8. decembra. Izricanje presude očekuje se 26. ovog meseca.

Sa ponosom ističem da sam kao direktor Akcijskog fonda Republike Srbije od 8.11.2001. do 15.07.2010. godine, sa kolegama iz drugih institucija, učestvovao u stvaranju tržišta kapitala obnovljenog u Srbiji posle više od 60 godina. U tom periodu, u skladu sa Zakonom o Akcijskom fondu, članom 14, od prodaje hartija od vrednosti ostvareno je više od milijardu evra. Prema metodološkoj strukturi, 95 odsto tog prihoda realizovano je berzanskim poslovanjem, kroz 4.600 realizovanih berzanskih transakcija, 4,5 odsto potiče od preko 100 realizovanih ponuda za preuzimanje, dok se 0,5 odsto prihoda odnosi na tenderske i aukcijske prodaje hartija od vrednosti. U portfelju Akcijskog fonda nalazile su se akcije više od 1.000 kompanija iz čega se formirao prihod za budžet i PIO Fond. Akcijski fond je bio institucija koja se za funkcionisanje nije finansirala iz budžeta, što posebno želim da naglasim! To je potvrđeno i 2005. godine, kada sam prema kriterijumima za razvoj privrede i finansijskog tržišta, za ostvarene rezultate od Privredne komore Srbije kao direktor te institucije primio godišnju nagradu u kategoriji menadžera godine.

Naredba za hapšenje usledila je posle neviđene medijske hajke, a na osnovu izmišljenog pisma koje je iz Evropske komisije stiglo u Vladu Srbije sa zahtevom da se procesuiraju 24 slučaja spornih privatizacija. Transakcija kupovine akcija Luke Beograd, ponudom za preuzimanje akcija u Komisiji za hartije od vrednosti, se brutalnom voljom, stavlja na taj čuveni spisak, iako to nije bila privatizacija. Državne institucije su na ovaj način, pogazile osnovna ljudska i građanska prava zagarantovana Poveljom Ujedinjenih nacija o zaštiti ljudskih prava, Evropskom poveljom o ljudskim pravima, prezumcije istinitosti, a zanemarivanjem činjeničnog stanja i zakonskih odredbi, podataka, postupaka, ponašanja i radnji, što je nezabeleženo u evropskom pravnom sistemu.

U tom nušićevskom tzv. pismu, koje niko nije video, koje do danas nije objavio nijedan medij, navodno je pisalo da se tzv. 24 privatizacije procesuiraju, a ne ispitaju, kako su činovnici Evropske komisije navodili u izveštajima o napredovanju u pregovorima sa Srbijom. I kao u Nušićevim komedijama, sve je pokrenuto od izveštaja o transakciji kupovine akcija Luke i, ne zamerite, što ću sa žaljenjem da kažem, diletantskog Saveta za borbu protiv korupcije, koji je potom, napisao i krivičnu prijavu protiv 17 lica, od kojih je osam, među njima i ja, uhapšeno i procesuirano, četiri lica su označena kao svedoci, a ostalima se gubi svaki trag…

Ovim krivičnim procesom tužilaštvo je suspendovalo teoriju i praksu ekonomskih i pravnih nauka u Srbiji, onako kako se izučavaju i primenjuju u svim svetskim obrazovnim, naučnim i javnim institucijama. Na ovaj način su dovedeni u pitanje svi pravno – ekonomski procesi koji su uspostavljali zakonsku regulativu i u pravnom i privrednom sistemu, posle 2000 godine… Istovremeno, ovim procesom u odsustvu se sudi i svim izabranim poslanicima Skupštine Srbije u svim sazivima Skupštine Srbije iz tog perioda, svim izabranim premijerima, svim ministrima i drugim nosiocima javnih funkcija u institucijama Republike Srbije…

Isto tako, ovim postupkom su poništeni svi institucionalni autoriteti u ovoj zemlji, državni fakulteti, ekonomski, pravni i saobraćajni, i trajno kompromitovani naučni, stručni i privrednički resursi u znanjima i praksi. To potvrđuje i dugogodišnje pregovaranje države sa Evropskom unijom o harmonizaciji pravnog i privrednog sistema sa regulativom EU, čiji sam i neposredni učesnik bio za pregovaračku grupu 20 – industrijska politika i preduzetništvo…

Postavlja se pitanje – na osnovu koje privredne prakse se tužilaštvo upustilo u ekonomsko-pravnu materiju u ovom postupku, kada naučna, stručna i privredna javnost zna, da je tužilaštvo bez dana privredničkog iskustva, i kada ne postoje u primeni finansijske i pravne forenzične metodologije!? Izvršen je i pokušaj eliminisanja zdravog razuma u ekonomskoj i pravnoj nauci i praksi. U delu optužnice u kojem se optužuje direktor Akcijskog fonda da je „propustio da da nalog i da se izvrši analiza performansi knjigovodstvene vrednosti akcija Luke“ i pored utvrđene standardizovane procedure, dokumentovano-vizuelne analize podataka o knjigovodstvenoj vrednosti akcija, definisane važećim zakonima, iz javno dostupnih izveštaja državnih institucija… U vremenu četvrte tehnološke digitalizovane revolucije, kojom je i otpočeo 21. vek…

Postavlja se pitanje – do koje mere se može izvršiti uticaj na eliminisanje zdravog razuma? U optužnici stoji da se bazira na analizi performansi knjigovodstvene vrednosti, ali se tužilaštvo nije upuštalo u značenje reči „performanse“, koja potiče od engleske reči performance, a u prevodu znači osobine, nastupanje, izvršenje. Da li je, prema tužilaštvu, trebalo svaku brojčanu stavku, u strukturi aktive i pasive bilansa, razdvajati, broj, po broj, i onda utvrditi osobinu, nastupanje i izvršenje, kako bi se dobila famozna performansa knjigovodstvene vrednosti. U ekonomskoj teoriji i praksi nije zabeležen ovakav algoritam analize, a nije poznat ni stručnoj i privredničkoj javnosti.

U optužnici se dalje kaže da se direktor Akcijskog fonda nije ponašao u skladu sa pažnjom dobrog stručnjaka, pa se to meri „stepenom brižljivosti“ što je nezabeležen slučaj u teoriji i praksi ekonomskih nauka. Da li se može meriti drugačije? Da li svetski utvrđenim standardima ekonomske nauke ili nekim virtuelnim, nadradnjama, nadpostupanjima nekih nadinstitucija, a koja su izvan stručno stečenih kvalifikacija i primenjenih zakona? Žalosno je i to da posle četiri godine ovog procesa i održanih 56 ročišta, tužilaštvo i dalje, svesno ili nesvesno, na nakaradne načine zloupotrebljava zakone i pojmove kao što su privatizacija, sekundarna prodaja akcija, analiza, performanse, imovina, kapital, fer vrednost, itd… Samo u ovom procesu, na strani svedoka, veštaka i optuženih, učestvovalo je šest doktora ekonomskih nauka, pet profesora, tri doktora pravnih nauka i dva magistra ekonomskih nauka.

U svojstvu zakonskog zastupnika Akcijskog fonda Republike Srbije, a na osnovu svih zakonskih propisa i postupanjima pred jedinom regulatornom institucijom za finansijsko i tržište kapitala u Srbiji, punopravnom članicom međunarodne asocijacije – Komisija za hartije od vrednosti u Srbiji, u postupku ponude za preuzimanje akcija Luke Beograd, tvrdim da sam postupao u interesu države Srbije, sa pažnjom dobrog stručnjaka. Prihvatanje ponude za preuzimanje hartija od vrednosti, prema našem iskustvu i stručnosti, bio je jedino moguć i na zakonima zasnovan potez države. U svim slučajevima gde država nije bila u mogućnosti da realizuje prodaju manjinskog paketa akcija iz portfelja, izgubila je prihod, a firme su završile u stečaju.

Ovom transakcijom, postignuta je tržišna cena akcija, koja je za 60 odsto bila viša od početne cene, knjigovodstvene vrednosti akcija i prihodovano je 16,6 miliona evra. Suprotnim ponašanjem, desila bi se šteta za budžet i stvorila bi se obaveza države od 11,5 miliona evra kamate, država bi se zadužila za taj iznos kod MMF i drugih institucija, a njene neupravljačke akcije Luke a.d. bi bile izložene riziku obezvređivanja i nestajanja.

Na kraju, čekajući presudu u procesu koji mi je uništio život, prisećam se svoje dosadašnje sportske i naučne karijere. Da sam bio reprezentativac kao ragbista u klubu „Partizan“ koji je osvojio pet šampionskih titula. Da sam paralelno radio na obrazovanju – doktorat iz ekonomskih nauka 2000. godine stekao sam na temu „Funkcionisanje svetskog finansijskog tržišta u uslovima globalizacije“. Pripremao sam ga u evropskim institucijama gde sam stručno-poslovno bio angažovan u komisiji programa – Phare, u briselskoj i nemačkoj privrednoj komori – Dihk. Dobitnik sam i godišnje nagrade koju mi je 1997. dodelila belgijsko – luksemburška privredna komora. Univerzitetska zvanja, vanrednog i redovnog profesora stekao sam uz praksu, 2003, 2008, 2010. i 2012. godine, na Univerzitetu Educons iz Novog Sada, Univerzitetu Union i Univerzitetu Kopenhagen, u svojstvu viziting profesora. Objavio sam šest knjiga i više od 70 naučnih radova u domaćim i inostranim stručnim časopisima.