Udba je mogla da kidnapuje Pavelića

Niko normalan ne spori da je Pavelić bio ratni zločinac i krivac za smrt stotine hiljada Srba, neposlušnih Hrvata i nehrvata.

Kada je izvršen atentat na Pavelića, u većini zemalja sveta bila je zaprećena smrtna kazna (danas je situacija obrnuta).

Međutim, oduvek, znači onda i sada, da je jedino legitimno postupanje prema zlodelu i zlodelnicima sudsko procesuiranje i određivanje kaznenih sankcija.

Zašto je to baš tako i jedino tako ispravno?

Sudskim procesuiranjem se dolazi do mnogih važnih sporednih istina i preciznijih saznanja, koja nisu toliko važna za određivanje sankcije, koliko su važna za kompletniju rekonstrukciju „istorijskog mozaika“, i saznanja o ličnostima koje su eventualno igrale više uloga tokom nekog istorijskog perioda.

Taj Vesiću dragi atentator učinio je veliku uslugu hrvatskoj partijskoj eliti da se eventualno ne sazna ponešto kompromitujuće o Bakariću, Tuđmanu, Tripalu, Hebrangu i ko zna još kome, a što ne reći i o samom Titu.

Da li je nekad neko pomislio da je atentat upravo isplaniran u Udbi da se neke kompromitujuće stvari ne saznaju i ne daj bože odrede neki „neželjeni“ istorijski tokovi.

Udba kao Udba je dobro radila svoj posao, ali pravno i politički gotovo je uvek loše instruirana.

Hoću da kažem da je ista mogla da elegantno kidnapuje Pavelića i privede ga pravosuđu, kao što su to uradili Izraelci sa Ajhmanom.

Udba se, kada su padale takve odluke, pokazala uspešna i u kidnapovanju. Ovako su mnoge tajne otišle sa Pavelićem u grob.

I tako je Vesićev omiljeni atentator učinio golemu uslugu hrvatskim kadrovima koji su mirno sačekali trenutak da pokrenu maspok, a dvadeset godina kasnije i izlazak iz Jugoslavije.

Autor je istoričar umetnosti