Foto: Aleksandar RoknićDavno sam, čak pre tri godine, na ovom istom mestu objavio da po mom sudu u spomeniku Stefanu Nemanji u odnosu na sve druge njegove sastojke, vidljive i nevidljive, nema previše umetnosti. Tehničke veštine – da.
Danas osećam obavezu da se oglasim na istom mestu sa divnom vešću da je količinu umetničkog sastojka Nemanjinom spomeniku povećao, pomoću letve i selotejpa (čitaj: štapa i kanapa), ovih dana Andrej Josifovski Pijanista. Njegovim umetničkim aktom mač u Nemanjinoj ruci vidljivo je preobražen u krst, tako da je skulpturi, i očigledno, dometnut duh kojim oskudeva.
Međutim, iz Ministarstva kulture u kome je ministar Nikola Selaković, dirigent izvođenja Nemanjine skulpture u periodu od 24. novembra 2017. do 27. januara 2021. godine, što ga je valjda jedino i preporučilo za popečitelja kulture, brzinom munje je odaslato saopštenje u kome se stvaralačka namera Pijaniste naziva „primitivnom perfidnošću“, a sam akt „skandaloznim incidentom“, „skrnavljenjem“ spomenika koji nije samo umetničko delo već i „simbol srpske državnosti i duhovnosti“.
Za Ministarstvo kulture je stvaralački čin Josifovskog „napad na temelje našeg identiteta“. Pri kraju saopštenja, Ministarstvo ono što se desilo „u srcu Beograda“ upoređuje sa ponižavanjem srpskih spomenika kulture na Kosovu i Metohiji. U saopštenju je, dabome, i apel nadležnim institucijama da se „ovo skrnavljenje adekvatno sankcioniše“.
Van svake sumnje je da briga Ministarstva za zaštitu spomenika kulture i brzina reakcije na „nepočinstvo“ prema jednom od njih zaslužuje pohvalu.
Određenu suzdržanost u hvaljenju izaziva to što iz Ministarstva kulture nema ni reči, a kamoli saopštenja o potpunom zatiranju zgrada Generalštaba u Nemanjinoj ulici, takođe spomenika kulture „u srcu Beograda“.
U istim novinama u kojima je objavljeno saopštenje Ministarstva kulture o „skrnavljenju“ spomenika Stefanu Nemanji, ministar Selaković je hitno obnarodovao i „divnu vest“ da je Ministarstvo kulture na aukciji u Doroteumu za Narodni muzej u Beogradu otkupilo sliku Uroša Predića, Portret (?!) devojčice sa knjigom, ulje na platnu, 26×21 cm iz 1884. godine.
U toj „divnoj vesti“ navedeno je da se očekivana cena slike kreće u rasponu od 15.000 do 20.000 evra. U „divnoj vesti“ nema podatka koliki je iznos plaćen za sliku. Navedeno je samo da je otkupljena uz podršku predsednika Republike Aleksandra Vučića i prvog potpredsenika Vlade i ministra finansija Siniše Malog. Novinar je došao do nezvanične informacije da je slika postigla cenu od 120.000 evra. Na sajtu Doroteuma stoji da je ostvarena cena 169.500 evra.
Malu senku na hitrost gospodina Selakovića baca to što četiri godine od završetka spomenika Stefanu Nemanji nema saopštenja koliki je iznos plaćen za izvođenje ovog „istorijskog nasleđa“ i „temelja našeg identiteta“, kao i to što nije hitar u saopštavanju cene koju srpski državljani plaćaju za umetnička dela čak i kad je ona objavljena na sajtu inostranog partnera.
Autor je muzejski savetnik u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
