Raspisao je Aleksandar Vučić izbore u jeku pandemije.
Demonstrirao moć brzinom skupljanja i nepotrebno velikim brojem potpisa za liste Srpske napredne stranke, ali i za one koji su mu glumili opoziciju. Mere zaštite nisu sprovedene ili su bile neadekvatne.
Na isti način su organizovani izbori, a nakon toga i proslave „pobede“ nad opozicijom koja je pokradena, ili nije ni izašla na izbore.
Život i zdravlje ljudi su ne samo ugroženi, već neki nisu ni preživeli Pirovu pobedu SNS-a.
Epilog je da je „pobeda“ plaćene ljudskim životima, a da tri meseca nakon te i takve, „krvave“ pobede nemamo vladu, ni u Republici ni u Pokrajini, te da je predsednik preuzeo sve funkcije izvršne vlasti, kao i da su predizborna obećanja o velikim kadrovskim promenama, na svim nivoima vlasti, sve je očiglednije, još jedna manipulacija i prevara građana.
Ostaje Brnabić, kojoj je, citiramo pronicljivog tviteraša, „najveći uspeh kada dođe do kraja rečenice“, Stefanović, jer se iskazao kao stručnjak za oružje, Mali jer je privatno sjajan finansijski stručnjak, bez obzira na plagirani doktorat, o čemu vrlo glasno govore, sve njegove nekretnine, Šarčević, jer je propao njegov najambiciozniji projekat uvođenje uniformi u škole, uspeo je jedne godine da sprovede testiranje osnovaca bez skandala, a i radio je godinama, bezuspešno, na uvođenju državne mature, Univerzitet u Beogradu je pao za sto mesta na Šangajskoj listi, a Univerzitet u Novom Sadu ispao potpuno.
Sve izvesnije je da će na čelu Pokrajine ostati bivši radikal, čiji stil, metodi vršenja vlasti i vrednosni sistem nisu ni u čemu promenjeni u odnosu na period kada su nuđeni sendviči pripadnicima nacionalnih manjina koje su se iseljavali iz Vojvodine.
Razlika je samo što sada Vojvodina ima nezapamćenu stopu iseljavanja i većinskog stanovništva, a oni koji se iseljavaju su po pravilu mladi i obrazovani, oni koji bi trebali da budu budućnost Pokrajine i svih nas.
Dok vojvođanska sela umiru, gradovi vegetiraju, a vremešni i neretko bolesni stanovnici ove regije ostaju bez dece, unučadi, oslonca, pomoći i svake radosti, bračni par Mirović menja džipove, obilazi egzotične destinacije i svoje nekretnine u inostranstvu, žive u svom velelepnom zdanju, iz koga, s visine, mogu da gledaju one koji im obezbeđuju luksuz, a čije osiromašenje se nastavlja.
Predsednik Pokrajinske vlade nije obezbeđivao materijalno, u prethodnom mandatu, samo svoju užu porodicu, o čemu svedoče postupci o sukobu interesa pred Agencijom za borbu protiv korupcije.
Bivši, a kako tvrde iz samog vrha SNS-a i budući predsednik Pokrajinske vlade je poznat i po luksuznom ličnom, posebno noćnom životu, te galantnosti prema najbližima i koji mu nisu u srodstvu, a supruzi je, zabave radi, omogućio da se bavi visokim obrazovanjem Vojvodine.
Bračni par Mirović, stoga, neretko upoređuju s bračnim parom Marković – Miloševič, što frapantna i fizička sličnost drugarice Mire Marković i gospođe Vere Mirović čini sve još dodatno tragikomično.
Gospođa Mirović, usponom svoga supruga, krenula je u vrtoglavu akademsku karijeru, na pragu pete decenije.
Vrlo brzo je, od doktorata kod proverenog SPS kadra iz devedesetih, zasnovala radni odnos na Fakultetu gde je on bio dekan, postala rukovodilac Odeljenja Fakulteta u Novom Sadu, koordinirala akcijom odstrela svih mislećih ljudi u visokom obrazovanju Vojvodine, izvršila presudni uticaj na izbor dekana Fakulteta na kojem radi i na izbor rektora Univerziteta u Novom Sadu, koji nije bio poznat ni u svojoj ulici, a ne u akademskoj javnosti, nisko referentan, ali zato poslušan i odan Prvoj dami Pokrajine.
Pri ostvarivanju ciljeva možda i partijskih, ali nesumnjivo i ličnih, koristila se ne samo metodama kazni za nepodobne, već i nagradama za svoju vojsku preko pokrajinskih projekata, odnosno koristeći uticaj svog supruga za pribavljanje im koristi iz budžeta.
Pri raspodeli sredstava nije ni ona lično ostala kratkih rukava.
To što vladajući par Vojvodinu i dugu tradiciju Univerziteta u Novom Sadu koriste kao poligon za zadovoljavanje svojih materijalnih interesa i neostvarenih ambicija, u životu stanovnika Vojvodine se već uveliko oseti.
Vojvodina nazaduje u svemu, posebno u zdravstvenoj zaštiti, kulturi, obrazovanju, socijalnoj brizi, Novosadski univerzitet je izgubio poziciju na Bolonjskoj listi, a mladi odlaze u sve većem broju, odlaze da se ne vrate.
Bahatost, kriminal, korupcija, nepotizam i nepravda, oduzeli su im i nadu.
Bezrezervno odani i poslušni Vučević bi, kako stvari stoje, za svoje zasluge prema predsedniku mogao da ostane gradonačelnik Novog Sada.
Ima li važnije reference, za upravljanje glavnim gradom Pokrajine i raspolaganje budžetom od….. (dodaj)?
Da li će zaista Brnabić, Mirović, Stefanović, Mali, Vulini… ostati uzdanice Srbije „za našu decu“?
Autor je potpredsednik Nove stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
