Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

Dok flote aviona prepunih bugarskih turista kruže nad prestonicom, kontradiverzione ekipe MUP-a iz aerodromskih prostorija uklanjaju poslednje primerke Danasa, Vremena, NIN-a, Koraksovih i Petričićevih karikatura i Dražinih kolumni. Posebna ekipa inspektora BIA i radne grupe MUP-a pod kontrolom Barbare Hrkalović, analizira snimke sa sigurnosnih kamera ne bi li utvrdila ko je od putnika uneo sumnjiv materijal u VIP salon beogradske vazdušne luke. Tok akcije sa Andrićevog venca za svaki slučaj nadzire savetnica za medije predsednika Srpske napredne stranke i pasionirana urednica skoro svih štampanih izdanja u Srbiji, znajući kako je pomenuta ekipa traljavo odradila posao treniranja strogoće u Lučanima. Dok je policija zaokupljena poslom od najvećeg značaja po nacionalnu bezbednost i opstanak napredne vlasti, sa beogradskih ulica trešte rafali, dižu se džipovi u vazduh, gruvaju Molotovljevi kokteli, a tu i tamo čuje se i po neka petarda, koju već sledećeg trena nadjača detonacija plastičnog eksploziva. Šta ti je napredni standard. Nekada su se u Srbiji za Novu godinu palile prskalice, danas gore kuće neposlušnih novinara. Ali bitno je da se po nalogu napredne vlasti iz aerodromskih prostorija sklone novine čiji kritički stavovi nisu nepodobni samo po vlast, već po mišljenju nakaradnih vlastodržaca, nije poželjno da taj sadržaj pročitaju i građani koji imaju isto ako ne i gore mišljenje o Vučićevoj strahovladi.

U susret praznicima gužva je i u Knez Mihailovoj ulici. Stotine penzionera koji nikada nisu videli 83.000 evra na gomili, pohrlili su da preteknu bugarske turiste, tiskajući se oko novogodišnje jelke i gledajući bez daha u svoje otete penzije, diveći se kako lepo svetle i šljašte u hladnoj decembarskoj noći koja sve jače pritiska Srbiju. Dok im studen i zebnja ispunjavaju srca, od zime ih štiti toplina koju osećaju dok na grudi privijaju NJegovo pismo. A papir lep, masan, pa još u boji, dušu dao za potpalu, za one srećnike koji su uspeli da kupe ogrev posle plaćanja svih naprednih harača i TV preplate.

Praznično raspoloženje prelilo se i na male ekrane. Nebojša iz Beograda, vežbajući svake večeri pred kamerama aritmetiku za drugi razred osnovne škole, prosto preklinje građane da upotpune subotnju gužvu na beogradskim ulicama. U tom poslu nije sam. Zdušno mu pomažu i sudije koje stavom da nije uvreda kada vas Vučić nazove špijunom, već je uvreda kada tu vest prenese Danas, takođe teraju ljude na ulicu. I vazelin se izgleda nemilice troši po ovoj hladnoći. Kolone nezavisnih analitičara, nezavisnih od savesti, ljudskog dostojanstva i profesionalnog poimanja posla, a zavisnih od budžeta i napredne kase, kao na pokretnoj traci smenjuju se sa ružičaste televizije objašnjavajući nam efekte zlatnog doba po naš budžet i nikad veći standard.

A u zlatno doba i ovce su zlatne, baš kao i runo. Jedini je problem što u Srbiji zlatnog doba, za sve građane ne važe zakoni koje je donela država, ali važe neki drugi zakoni. Na primer zakoni fizike. Jedan od zakona fizike kaže da se tela na hladnoći skupljaju. To se odnosi i na zlatno runo koje se nešto otanjilo na ovoj hladnoći, pa nikako da ugreje prazne novčanike i frižidere. Zato su neke ovce umesto šišanja podvrgnute dranju kože. Tu već nastaje problem. Jer srpsku naprednu ovcu mogu šišati svakog dana, ali je odrati mogu samo jednom.

Gužva je i na Platou ispred Filozofskog fakulteta. Nepregledna reka ljudi, sa tog mesta se svake subote preliva na beogradske ulice i bulevare u ritmu Đoletove himne Živeti slobodno. Očigledno je da slobodnomisleći ljudi ne pristaju da ih prodavci iluzija svedu na stado koje ćutke pogne glavu pred čobaninom koji bi da ga nemilice šiša. Jer ko narod svede na stado, zasigurno strada u stampedu. Pogotovo kada bi da o stadu brine kurjak. Sa čitavim čoporom.

Vidimo se u subotu. Zato što nismo ni stado, ni krdo. A i lepo tutnje bulevari kad krenemo u ritmu OTPORA! Živeti slobodno!

Autor je član Demokratske stranke, bivši narodni poslanik i „otporaš“

Povezani tekstovi