Tatjana Milosavljević, foto: Z.S.M./DanasKragujevac je grad u kojem živim celog života. Peta sam generacija Kragujevčana, a doživela sam da me šalju „odakle sam došla” i to u gradu, kojem su, dakle, i moji preci dali doprinos u kulturnom i društvenom smislu.
Zato i ne mogu da posmatram i doživljavam kroz arhitektonske i urbanističke „poduhvate” ili dnevno-političke događaje, već isključivo kroz afirmaciju mediokriteta i malograđanštine ili u jednom širem – ljudskom, humanističkom, civilizacijskom smislu kao sunovrat intelektualca kao društvene snage.
Odavno mi je jasno da ne postojite ukoliko niste član neke stranke, ali imate svoje mišljenje i argumentovan stav o svemu. Zašto smo, onda, dozvolili da nas nezavisnih, slobodnomislećih nema nigde? Zašto intelektualci ovog grada ćute?
Ko su ovi ljudi koji o svemu odlučuju i sve znaju! A ne znaju!
Ovaj grad je nekad imao duha i dušu, specifičnog osećaja poštovanja i uvažavanja različitog mišljenja, kulture u ophođenju,…. Sada – živimo vakuum.
Muka mi je od praznoglavih, prepotentnih neznalica, koji se lažno predstavljaju, a koji su sebi dali pravo da procenjuju tuđi rad i život, bezočno lažu, a i kako bi drugačije?!
Šta mi, ostali, radimo? Neki, kao moja malenkost, plaćaju „dug” nećutanju tako što su skrajnuti, kažnjeni, dobro da su nam dozvolili da još radimo, zgranuto gledamo kako se urušava, i u kulturi, sve ono što, možda nije bilo sjajno, ali je bilo na zdravim stručnim i profesionalnim osnovama.
Najviše me ljute oni koji „nit’ smrde nit’ mirišu”, znamo šta stvarno misle, sramota me je da ih gledam uplašene, pokunjene, opet fokusirane samo na najsitniji sopstveni interes, i čekaju.
Upravo sam pročitala dirljivu autobiografiju velike glumice Mire Furlan, koja na jednom mestu prepričava događaj prilikom kojeg joj je rečeno, da tamo neko kome se obratila za razumevanje, „ne može da bije njene bitke”.
Zato, dragi sugrađani, niko i ne traži da bijete tuđe bitke, ni da budete revolucionari, ali, ako još niste lično doživeli nepravdu, javnu harangu, poniženje, pretnje, mobingovanje, što ja jesam, ne znači da nećete.
Zato je sada dovoljno da budete, ako ne prijatelj, drug, poznanik, ono bar čovek – nemojte da ćutite, budite pravi Kragujevčani.
(Autorka je istoričar umetnosti i muzejski savetnik)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
