Zašto treba glasati za izmenu Ustava 1Foto: Lična arhiva

Sud i javno tužilaštvo, koji čine pravosudni sistem, dugo godina su izloženi kritici i to u pogledu ustavne i zakonske regulative, institucionalnog, kao i ličnog kapaciteta, ali i uopštenih i paušalnih napada da je pravosuđe u izolaciji, da je podložno političkim uticajima, da su zbog starih predmeta građani prinuđeni da čekaju na pravdu i ostvarivanje svojih prava.

Složićemo se svi da je i pravosuđe često bilo na meti političkih vlasti, koje su ga 2010. godine podvrgli reformi, potom su npr. u krivičnoj materiji više puta menjani krovni zakoni, uvedena je javnotužilačka istraga i pred tužioce je postavljen odgovoran i važan zadatak sprovođenja dokaznih radnji.

Stanje danas je sigurno bolje nego što je to bilo do 2010. godine u smislu da je urađen znatan broj starih, programskih predmeta, tužilačka istraga je dala pozitivne rezultate, ali ne može se osporiti da na stabilnost i efikasnost pravosudnog sistema utiču političke strukture.

To je ujedno bio glavni razlog za donošenje Akta o promeni Ustava, za koje se ne može reći da je brzopotezan i munjevit, pre svega jer je od samog donošenja Ustava iz 2006. godine od strane vodećih domaćih konstitucionalista, među kojima je bio i profesor Ratko Marković, ukazano na nedosledne i manjkave odredbe o pravosuđu, a potom što je od tada postojalo više ozbiljnih inicijativa za promenu Ustava.

Radna grupa koju je formirao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine je pretresao sva bitna pitanja i uz baštinjenje evropskih vrednosti došla do konačne verzije Akta o promeni Ustava.

Sada nam predstoji sprovođenje ustavotvornog referenduma, koji je zakazan za 16. januar 2022. godine.

Da li znate kako se menja položaj javnog tužilaštva i javnih tužilaca i kakav značaj takve izmene Ustava mogu imati kada je u pitanju krivično gonjenje kriminalaca?

Ovde će biti ukazano na one najvažnije izmene i njihov praktični značaj.

Garantovana je samostalnost javnog tužilaštva i predviđeno je da niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu.

Javno tužilaštvo će i ubuduće goniti kriminalce i učinioce privrednih prestupa, prekršaja itd, i obavljaće druge nadležnosti kojima se štiti javni interes.

Najvažnije jeste da javno tužilaštvo rukovodi predistražnim postupkom, vodi istragu i zastupa optužnicu pred sudom, ali zbog učešća u svim tim fazama krivičnog postupka pravilno je ipak da zadrži i funkciju zaštite zakonitosti i time i pravne sigurnosti.

Pojavile su se polemike u stručnoj javnosti oko određivanja javnog tužilaštva kao jedinstvenog organa, ali ovde se ne pretpostavlja da je javno tužilaštvo nosilac i nove posebne grane vlasti, već da ima specifična ovlašćenja u kontekstu da je i organ postupka i stranka.

Zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci u okviru jednog javnog tužilaštva, a javnim tužilaštvom će rukovoditi glavni javni tužilac.

Ovo nije samo jedna „kozmetička“ izmena.

Naprotiv, od izuzetne je važnosti jer će javni tužioci biti obrađivači predmeta, oni koji će rešavati meritorno slučaj i šef javnog tužilaštva neće smeti da im daje naloge i instrukcije za postupanje mimo obaveznih uputstava.

Dakle, javni tužioci će odlučivati samostalno koga će da zadrže, protiv koga će pokrenuti istragu, protiv koga će istragu obustaviti i protiv koga će podneti optužnicu i zabranjen je svaki nedozvoljen uticaj unutar javnog tužilaštva na odluku konkretnog tužioca.

Time će se obezbediti veći stepen nezavisnosti u odlučivanju i svaki javni tužilac će na osnovu svog znanja i sposobnosti postupati u predmetu i odgovarati za rad.

Sigurno ste u javnosti često čuli kritike u pogledu načina izbora javnih tužilaca.

On je takođe tema Akta o promeni Ustava, jer više neće biti ograničenog trogodišnjeg mandata zamenika javnih tužilaca koji se biraju prvi put i stalnost funkcije je zagarantovana.

Međutim, to ne znači da je ona apsolutna, jer javni tužioci snose odgovornost za svoj rad i ovi ustavni amandmani predviđaju i osnove za prestanak funkcije i razrešenje.

Isključen je i neposredan izbor javnih tužilaca u Narodnoj skupštini osim kada je u pitanju sadašnji Republički javni tužilac i uvedena je zabrana njegovog ponovnog izbora.

Neće više postojati mogućnost da narodni poslanik ospori izbor pojedinog kandidata za javnog tužioca i da političke reference nadvladaju stručne, jer će ubuduće o tome odlučivati isključivo Visoki savet tužilaštva tj. današnje Državno veće tužilaca.

Ovo kolektivno telo biraće i glavne javne tužioce, te će i Vlada, kao i Narodna skupština ubuduće biti eliminisani iz postupka izbora šefova javnih tužilaštava.

Ogromni je korak napred isključivanje političkih organa iz izbora javnih tužilaca i to odvajanje od zakonodavne i izvršne vlasti jača samostalnost javnog tužilaštva.

Visoki savet tužilaštva činiće pet javnih tužilaca koje biraju svi glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i dva člana po položaju: vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Istaknuti pravnici kao pojam predstavljaju pravni standard, ali važno je da oni neće moći da budu članovi političke stranke, već je pretpostavka da će svojim znanjem i integritetom dok im bude trajao petogodišnji mandat jemčiti samostalnost javnom tužilaštvu.

Ukoliko Narodna skupština ne izabere ove članove u određenom roku, njih će birati komisija koju čine predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana.

Navedene promene Ustava, složićete se, sadrže adekvatna i kvalitetna rešenja, jer je važno da u Ustavu bude predviđena samostalnost javnog tužilaštva i garancije za njeno ostvarivanje, da bi i javni tužioci razumeli da moraju da izađu iz senke svojih šefova i pokažu i javnosti da su uvek u prvoj liniji borbe protiv kriminala, da hitno postupaju i da ne postoje privilegovani kada je u pitanju krivično gonjenje.

Građani će imati ključnu ulogu u ustavnim promenama, jer će od njihovog izjašnjenja na republičkom referendumu, kao obliku neposrednog odlučivanja naroda u okviru predstavničke demokratije, zavisiti potvrđivanje Akta o promeni Ustava.

Stoga, vaše „Da“ značiće podršku stvaranju nezavisnog, jakog i odgovornog pravosuđa, vaše „Ne“ predstavljaće prepreku kvalitetnom i efikasnom rešavanju problema funkcionisanja pravosudnog sistema i odraziće mišljenje da ste zadovoljni sadašnjim stanjem u pravosuđu, a vaš bojkot neće značiti ništa, jer nema cenzusa sa ustavne promene i prepustićete odluku o ovom važnom pitanju drugima.

Za koju god da se opciju opredelite, učinite to odvažno, razborito i bez prekora i s ciljem da ona ima pozitivne uticaje na nezavisnost pravosudnog sistema, efikasnije ostvarivanje prava građana i garanciju predvidljivosti zaštite prava.

I da, ovo je pitanje od važnosti prvenstveno za građane, a ne isključivo za sudije i javne tužioce, koji ne žele da se otuđe od naroda, već da svoje funkcije samostalno i nezavisno vrše primenjujući stručna znanja i iskustva i intelektualnu hrabrost prilikom odlučivanja o vašim pravima i obavezama.

Autorka je zamenica javnog tužioca u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu i članica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije

#Otvorena vrata pravosuđa