Zbog čega političari (uglavnom) nisu reformisti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Veoma sveobuhvatan, vredan i poučan tekst. Gospodin Stančetić nije hteo da ulazi u oblast politike ali ja bih volela da je napravio poređenje na koga bi, kad su u pitanju reforme, trebalo da se ugledamo ili na zapadne ili istočne zemlje. LDP, a sada i vladajuća SNS, okrenuti su Evropskoj uniji, sa nadom da ćemo nešto naučiti kako se sprovode reforme. Čemu li se to možemo nadati od srpskih radikala, Dveri i DSS čije su oči uprte u Rusiju?!

2. Oni koji duže pamte nisu zaboravili brojne neuspele ekonomske reforme, koje su preduzimane od šezdesetih godina do onih koje je vodio Ante Marković pred slom Jugoslavije. Ni reforme posle 5. ktobra, iako su ambiciozno obećavale promene društvenog sistema (ekonomskog, političkog, pravnog i vrednosnog), nisu bile uspešne. Posle 5. oktobra ekonomske reforme su krenule od lažne pretpostavke da su političke promene već obavljene. A tek su bile započele i nikada nisu došle do nivoa pravne držve. Kao i njegovi prethodnici, Vučić obećava “reforme” bez pominjanja političkih promena. U današnjoj Srbiji politička moć enormno raste: suspenduje se demokratija, guši se opozicija i kritika, kontrolišu se gotovo svi mediji … to su vam dragi moji prijatelji ““ reforme u staljinističkom maniru““… Prema tome, mora se početi od 1945. i raditi sve suprotno od onog što se radilo posle te godine. Preduslov je naravno da se najzad sprovede deboljševizacija Srbije…