Željko Kopanja rođen je 1954. u Kotor Varoši. Završio je Ekonomski fakultet, a novinarsku karijeru započeo je u banjalučkom „Glasu“ (danas Glas Srpske). Dok je trajao rat u BiH radio je i kao novinar beogradskog nedeljnika „Telegraf“, gde je objavljivao tekstove o kriminalnim radnjama tadašnjih vlasti RS. Nakon završetka rata u BiH, u Banjaluci osniva dnevni list i nedeljnik „Nezavisne novine“ koji kritički pišu o vladavini SDS u RS, ali i o režimu bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Kako je jednom rekao, ove novine pokrenuo je s nekoliko prijatelja i „više nego skromnim sredstvima“.

„Moram priznati da me na taj potez povukao prvenstveno novinarski nerv, jer kao čovjek i kao novinar nisam mogao prihvatiti samo jednu verziju, strogo kontrolisano i cenzurisano mišljenje, i posebno, sakrivanje i šminkanje istine o tragediji koja se desila svima nama u BiH“, istakao je Kopanja.

Tokom 1999. „Nezavisne novine“ pišu o ratnim zločinima koje su srpske paravojne snage počinile u ratu u BiH, nakon čega su Kopanji počele da stižu pretnje smrću. Nekoliko meseci potom, pretnje su se i realizovale kad je pod Kopanjin automobil podmetnuta eksplozivna naprava. Lekari su se borili za njegov život, bio je u kliničkoj smrti, a na kraju su mu obe noge amputirane. Naručioci i izvršioci atentata ni danas nisu otkriveni.

Kopanja je svojevremeno optuživan od političkih struktura da je „američki špijun“, dok je nedavno ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj optužio „Nezavisne novine“ i Kopanju za rušenje ustavnog poretka BiH, rekavši da se ovaj dnevni list bori za odvajanje RS od BiH.

Dobitnik je mnogih međunarodnih priznanja – nagrada Komisije za zaštitu novinara iz Njujorka, Udruženja pisaca iz Norveške, Srpske riječi iz Beograda, Udruženja novinara iz Italije i mnogih drugih.