Zoran Đinđić, reformator posthumne harizme

Svaka cast postovami Profesore Stojiljkovicu. Ovo je najbolji clanak o pokojnom Zoranu Djindjicu koji sam ikada procitao. Sve je potpuno tacno. Ponosan sam jer sam bio njegov savremenik I saborac.

Izvanredan tekst Prof. Stojiljkovica!
Ipak, samo se ovih dana, jednom godisnje (javno) secamo i analiziramo neponovljivu sansu koju smo (sasvim nezasluzeno) imali sa Zoranom Djindjicem – naravno, svom raspolozivom gluposcu i arogancijom – ignorisali i zauvek propustili.
Nije pitanje savrsenosti, nepogresivosti, a najmanje kulta licnosti – Zoran sigurno ne bi hteo da to bude njegov legat i predmet diskusije.
Pozitivna energija, zelja, imperativ suocavanja sa prosloscu i greskama, svest o kolektivnom naporu neophodnom za oporavak potpuno unistene, od civilizovanog sveta izopstene drzave i korak napred.
To je hteo – mi nismo.
Da li je tada za nas bio „previse“, neocekivan sudar sa realnoscu posle silnih decenija iluzija, iznureni patnjom i siromastvom, nismo imali sluha za sve sto je govorio – tako jednostavnim i svima razumljivim jezikom…?
Ili smo hteli da ostanemo u „udobnom“, poznatom i pogubnom ?
A, svaku posledicu nam je, nepogresivo predocavao – kao da je juce rekao. Zivimo ih do danas!
Moja najveca tuga i kritika je njegova uporna nesmotrenost i nemar za sopstvenu bezbednost – potpuno uzaludno izgubljen zivot. Cemu smo svesrdno, na neki nacin (svesno ili ne) doprineli.
Neke greske su – neoprostive! Zato – niti sebi, a ni On nama – ne treba nikada da oprosti!
Tamo, negde – iz buducnosti…

Da nije ubijen zavrsio bi kao i svi politicari tog doba. Nema nikakvog njegovog zavestanja, sem sto Srbi prave kult licnosti od politicara. Tako je i DOS-u trebao mit za tvrdo jezgro birackog tela o vizionarstvu i nekom politckom ucenju Djindjica, koji je pre svega bio pragmaticar. Na zalost iz svog pragmatizma je dozvolio i licno uticao na isporucivanje bivseg predsednika sopstvene drzave, sto je najveca sramota Srbije u 20. veku i to bas ni vise ni manje nego na Vidovdan. Zbog toga mu dosta nas ne moze oprostiti taj cin iako ga zalim sto je prerano skoncao zivot.