Dok sam pisao SMS poruku da uplatim parking, „Oko sokolovo“ je meni napisalo kaznu

Naime, sa Ledina, Novog Beograda, došao sam kolima na Crveni krst, gde je trebalo da se sretnem sa prijateljem.

Često se srećemo tu na Crvenom krstu u restoranu „Trandafilović“. S obzirom da se u okolnim ulicama teško nalazi slobodno mesto za parkiranje, najčešće koristim gradski prevoz – dve, a ponekada i tri autobuske linije. Moram da priznam da mi to teško pada, jer sam stariji čovek – penzioner, a uz to zbog epidemije korona virusom, koja i dalje traje, kad god putujem autobusom, uvek sam u strahu od moguće infekcije. To je bio glavni razlog što sam pre dva dana krenuo svojim kolima.

Imao sam sreće pa sam u jednoj jednosmernoj ulici našao jedno slobodno parking mesto, i sav srećan se tu uparkirao. Pošto sam odahnuo, mašio sam se za torbicu, izvadio mobilni telefon i ukucao poruku za parkiranje u trajanju od sat vremena.

Po običaju nisam izašao iz kola jer sam sačekao povratnu poruku, odnosno potvrdu Parking servisa, da je moja poruka prosleđena i primljena. I ubrzo je stigao odgovor. Ali na moje veliko iznenađenje nije stajala cena parkiranja od 41 dinar za sat vremena već eDPK od 1.870 dinara.

Bio sam zbunjen jer nisam znao o čemu se radi. Prvo sam pomislio da sam ja nešto pogrešio pri kucanju. Izašao sam iz kola i tražio nekog ko će znati da mi objasni o čemu se radi. Nisam smeo da zovem Parking servis sa svog telefona da ne bih nešto poremetio, jer sam mislio da se ta „moja“ greška može ispraviti. Naišao sam na jednog gospodina koji je držao svoj telefon, sa kog sam prvo pozvao Parking servis, a onda se uputio prema njemu da bih razjasnio o čemu se radi.

I u Parking servisu sam dobio objašnjenje. Naime, dok sam ja sedeći u kolima ukucavao poruku u mobilni telefon za plaćanje parkinga, u tom momentu je pored mene prošlo vozilo „oko sokolovo“ i snimilo tablice na mom automobilu i registrovalo da parking nije plaćen. Odmah mi je prosleđen elektronski račun za dnevnu parking kartu (eDPK) u visini od 1.870 dinara. Uz to rekli su mi da se na to ne mogu žaliti već da račun moram da platim.

Već iznenađen, povređen i ponižen, a uz to sam i stariji čovek, nisam imao ni volje ni snage da se dalje „natežem“, već sam traženi iznos uplatio. Pomislio sam, a to i sada mislim da se danas, u ovim uslovima, nemaš kome žaliti.

Međutim, sada se pitam da li sam se ja na tom parking mestu u tom trenutku „zaustavio“ ili „parkirao“. Ova dva pojma se međusobno razlikuju i u zakonu su jasno definisana. Pod „zaustavljanjem“ se smatra svaki prekid kretanja vozila (van saobraćajne signalizacije) u trajanju od tri minuta, pri čemu vozač ne napušta vozilo. Pod pojmom „parkiranje“ se pak smatra svaki prekid kretanja vozila (van saobraćajne signalizacije), kada vozač napušta vozilo, bez obzira na dužinu trajanja tog prekida.

Posle svega ovoga postavljam tri pitanja.

Prvo pitanje je da li sam se ja u ovom slučaju zaustavio ili parkirao s obzirom da sam bio u kolima i da sve to nije trajalo duže od tri minuta?

Drugo pitanje da li su iz kola „oko sokolovo“ videli mene za volanom kako ukucavam poruku, i da li na postojećem snimku postoje samo tablice ili i kola sa mnom u kolima?

Treće pitanje je da li će mi se isto desiti i neki sledeći put kada budem stao na nekom parking mestu i ukucavao poruku za plaćanje parkinga, a „oko sokolovo“ tog momenta prođe i snimi, a poruka još nije otkucana i nije stigla.

To se desilo sada meni, ali se verovatno to dešava i drugima i to će se dešavati i drugima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.