Kosjerić – pupak sveta

Doprinos Kosjerića da ovako bude mapiran na karti sveta je nemerljiv, u smislu da ga nema, ravan je nuli.

Po poslednjem popisu ovde se “ zanoći“ 3723 duše, sa velikom verovatnoćom da se neke i ne probude, a mnoge, pred spavanje čežnjivo upute pogled na put koji vodi iz ove male, do juče i od sledećeg utorka opet, beznačajne opštine u Srbiji.

Tako je Kosjerić jedne od tih gluvih noći usnuo u svom slatkom, domanovićevskom dremežu, da bi osvanuo u viziji velikog vožda kao mesto gde će se sudbinski obračunati sa koloritnom revolucijom. I tada počinje velika bitka, po značaju, u istoriji čovečanstva i onih sudbinskih preokreta istog, mogla bi stati rame uz rame sa Staljingradskom. E sad, operativa se menja.

U Staljingradu za vreme opsade i same bitke, znalo je da zanoći i do milion duša. U Kosjeriću i dalje zanoći samo + -3723 duše, a naprednjačke snage dođu „za videla“ u najskupljim automobilima, podele šakom i kapom prazna obećanja, poneke mrvice iz prostranih gepeka, slikaju se po dvorištima sa uznemirenim kokoškama i preneraženim seljanima i idu da zanoće u svojim komfornim vilama i stanovima po prestonici. Nacionalne frekvencije se ukrstile iznad Kosjerića snimajući ga do same utrobe zemlje, ko da im je Žil Vern marketinški stručnjak.

Kosjeriću nije jasno šta ga je snašlo. Skamenjen je u čudu. Dobro, bivali su izbori i pre, jesu se bili i klevetali razni politički akteri, ali ovakvu ofanzivu istorija ovog kraja nije zabeležila. Svi se pitaju, šta to ima u kamenju, vodi i travama Kosjerića te toliki beogradski i (belo)svetski biznismeni, što direktno, što posredno, navališe na njega.

Da nije otkrivena zlatna žila? Da nije, ne daj bože, još koje nalazište litijuma? Svi smo u čudu. Odgovora niotkud. Zašto je važno naprednjacima da ponovo osvoje Kosjerić za koji nisu do sada marili i neće mariti ni dalje kada prođe 8. jun? Ne dobacuje naša skromna misao do toga zašto vlastodršci odvajaju od svog dragocenog (i skupocenog) vremena da bi se mlatili po Kosjeriću, za one 3.723 usnule duše, kada ceo godišnji budžet ove varošice svako od njih nosi u levom džepu Armani sakoa.

I onda kada se probudi 3.724 duša, shvatiće da odgovor nije u Kosjeriću već u tome da će on od pupka sveta postati zastava, vrlo jeftina, ali transparentna, kojom će se mahati pred očima celog sveta i (t)už(n)e Srbije kao nedvosmislenom voljom građana da ih i dalje vode ovi koji su ih do sada vodili držeći se karte koju je iscrtao Domanovićev „Vođa“.

Nedostatak dobrog ukusa, manjak, gadljivosti i višak licemerja i bezobrazluka će gušiti u svom smradu, ali Kosjerić će (za razliku od Zevsovih Delfa), sa mape sveta, sa počasnog mesta pupka sveta, pasti u zaborav i dremež iz kog su ga nakratko probudili oni koji noseći visoko transparent „Kosjerić mora da pobedi“, u visini svog vidokruga nose poraz, za sve osim za sopstvene račune koji sada rastu već do kosmičkih visina. E, zato oni čvrsto „ne daju Kosjerić“. A Kosjerić bi, logično mogao da odgovori samo sa – Ne damo ga ni mi, brale!

Iskreno se nadam da će 3.723 duše koje se 7. juna zanoće u Kosjeriću odlučiti da 8. jun bude dan njihove pobede i slobode. Uostalom takve trenutke istorija Kosjerića, ipak, pamti. Da probuđen živi Kosjerić.

Zlata Đerić, profesorka u penziji, poslanica u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.