Kulturna slika Srbije

Danas imamo na sceni jednu tešku brutalizaciju društva zasnovanu na propagiranju nasilja i prostakluka umesto kulture i obrazovanja.

Na delu imamo rijaliti programe i emisije koji su zasnovane na psovkama, uvredama, nasiljem i neprimerenim rečnikom umesto da imamo edukativne, obrazovne i kulturne sadržaje.

Cilj je rejting, kako vladajućoj strukturi tako i televizijama pre svega sa nacionalnom frekvencijom.

Naravno, regulatorno telo za elektronske medije koje je tu nadležno da nadzire i kontroliše rad televizija, ne reaguje na neprikladne sadržaje.

Da ne govorim o tome, da su neke poput ružičastih i srećnih TV kanala dobili nacionalnu frekvenciju na potpuno drugim programskim šemama i sadržajem.

Sve je to rezultiralo da su ugostiteljski objekti puni, dok su pozorišta prazna a u muzejima možete pre sresti nekog stranca koji želi da se upozna sa istorijom i kulturom Srbije nego nekog našeg državljanina Srbije.

To je po mom mišljenju poražavajuće za srpsko društvo.

Potrebna su veća ulaganja, mnogo više promocije kulture i kulturnih sadržaja. Da se promeni trend, da pozorišta, muzeji i galerije budu daleko popunjeniji, traženiji i popularniji.

Potrebno je promene svesti na to da se uvede praksa odlaska u kulturne ustanove. Po mom sudu, mnogima bi se svidela pojedina kulturna dešavanja, samo je izuzetno važna promocija, veće podsticajne mere i mnogo veća ulaganja i izdvajanje iz budžeta od strane države.

Kultura je od izuzetnog značaja za svako društvo i ona bi trebala i morala da se čuva i neguje.