Car Go jeste remetilački faktor kabinetske žabokrečine

Nisi me, i pored zvečeće retorike, ubedio u iskrene namere Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da podstiče preduzetništvo i inovativnost kod građana Srbije.

Naprotiv, uverio si me da resorno Ministarstvo i Vlada gaje i podstiču diskriminatorski odnos prema ličnoj inicijativi i da država, koristeći arhaične i anahrone zakone ima dvostruke standarde u tolerisanju kršenja zakona, štiti monopolsko ponašanje i čuva sistem koji generiše korupciju.

Ne bih se ja, da sam na Tvom mestu, busao u „evropejske“ grudi i isturao u prvi plan Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Taj Zakon, ma koliko „nov“ zapravo je staromodan i monopolistički jer protežira tradicionalne usluge transporta i podstiče sistemsku korupciju u odnosu prevoznika i vlasti pri izdavanju dozvola. Nije Car Go jedini koji ima problema s Ministarstvom i tim Zakonom. Pre neki dan i kombi prevoznici protestovali su protiv tog Zakona koji štiti tradicionalne prevoznike i optužili Ministarstvo da je donelo dopune Zakona bez konsultacija s privredom i za nedostatak sluha. Ja bih rekao, i nedostatka pameti.

Nije tačno da Zakon nema alternativu, kako tvrdi Kabinet. U svakoj normalnoj državi svaki propis ako je anahron, ako guši ličnu inicijativu, preduzetništvo i inovativnost mora da ima alternativu.

Dakle, nije poenta u tome da li se takav zakon krši, nego da on treba da se menja.

U prilagođavanju propisa novim okolnostima i trendovima i jeste smisao delovanja moderne države. Nije smisao u tome da guši, da zabranjuje i kažnjava nego da stvara novi sistemski okvir za nesmetani razmah preduzetništva i podstiče ga da se razvija u skladu s globalnim tehnološkim i digitalnim trendovima. Pametna država ne bavi se zabranama i ne donosi zakone koji samo nešto zabranjuju, nego donosi propise koji podstiču ljude da se bave privatnim biznisom i inovacijama. Pametna država se, takođe, lako odriče anahronih zakona. Ne tako davno bili smo svedoci akcije SRP (Sveobuhvatna reforma propisa) čiji je cilj bio ukidanje zakona i propisa iz vremena Titove Jugoslavije i čuvenog Zakona o morskim solanama koji je na jedvite jade ukinut mnogo godina pošto je Srbija izgubila izlaz na more.

Skrivanje iza Evropskog suda i evropskih propisa povodom presude UBER-u čisti je pokušaj birokratske podvale. Da ne kažem da zvuči kao provincijalna prepotentnost teza Kabineta da je „navedena presuda na liniji zakonskih rešenja i tumačenja propisa Republike Srbije“ uz podsećanje da je „Srbija u oblasti transporta po normativnim rešenjima već u EU“. Ma, hajte molim vas. Ako je Evropski sud presudio uzimajući za primer srpski Zakon, onda je sigurno doneo pogrešnu odluku. Uostalom, pozivanje na Evropski sud takođe je besmisleno jer ta presuda nije promenila način funkcionisanja prevoza putnika u većini zemalja Evropske unije, gde UBER posluje u skladu sa tamošnjim zakonima o prevozu putnika. Srbija je, nažalost, daleko od zakona u većini tih evropskih država koje i dalje omogućavaju nesmetan rad UBER-a na opšte zadovoljstvo i odobravanje građanstva.

Umesto da se, kao država, dičimo ekonomskim slobodama koje bi dovele UBER u Srbiju, Kabinet ministarke Mihajlović gotovo s prezrenjem spominje tu kompaniju. I pri tom zaboravlja da je tržišna kapitalizacija UBER-a oko 72 milijarde dolara, što je dva godišnja bruto domaća proizvoda Srbije. Taj odijum prema UBER-u pomalo liči na „krstaški rat“ koji političke elite i deo javnosti u Srbiji već dugo vode protiv svih kompanija koje imaju predznak „multinacionalna“. To je taj recidiv antiglobalizma kojim su zaraženi radikali, naprednjaci, nacionalisti i levičari koji su do sada odbranu srpskih interesa najčešće demonstrirali razbijanjem Mekdonalds restorana ili pozivom na bojkot Koka Kole.

Strah Kabineta od kompanija kao što su UBER i Car Go potiče iz činjenice da su one remetilački faktori u srpskom poslovnom okruženju. Tačno, to su tržišni igrači koji razbijaju sistemsku žabokrečinu srpskog poslovnog ambijenta. Umesto da ih podrži i pruži svu moguću sistemsku podršku, Kabinet spočitava firmi Car Go organizaciju protesta ispred Vlade i remećenje javnog reda i mira.

Da, po svom poslovnom habitusu Car Go jeste remećenje postojećeg reda stvari u srpskoj ekonomiji. Ali, pozitivno a ne rušilačko remećenje. To je ukazivanje da Srbija treba da prednjači u novim biznis modelima a ne u očuvanju biznis relikvija i antikviteta. U pitanju su novi poslovni modeli koje najveći deo modernog sveta prepoznaje i prihvata. Pametna država bi lako prigrlila model Car Go (ili UBER) i nikako ga ne bi doživljavala kao „vršenje krivičnih dela“. Ključni problem Srbije i jeste u sporom priključivanju globalnim trendovima i evropskim vrednostima i u upornoj odbrani muzejskih vrednosti u ekonomiji.

Da bi se u to uverio Kabinet ne treba da ide dalje od prakse svog Ministarstva.

Radi podsećanja, evo nekih pitanja.

Zašto je, na primer, 12.000 srpskih špeditera registrovalo svoje kamione u Sloveniji, odnosno Evropskoj uniji? Da li to znači da srpski transportni propisi nisu u skladu s evropskim zakonodavstvom? Da razlog te bežanije nije možda u netransparentnoj raspodeli dozvola, odnosno opštepoznatoj korupciji u toj oblasti? Šta Kabinet preduzima povodom toga i činjenice da Srbija svake godine ostaje bez 12 miliona evra (svaki kamiondžija u Sloveniji plaća taksu 1.000 evra)?

Nadalje, dokle će Kabinet resorne ministarke Mihajlović da toleriše višegodišnju antievropsku praksu Vlade s nedozvoljenim subvencijama nacionalnoj aviokompaniji Er Srbija i šta konkretno preduzima tim povodom?

Kako Kabinet tumači snažnu podršku javnosti koju Ministarstvo dobija za junačku odbranu domaćih zakona i evropskih vrednosti na koti 2.014m (Pančićev vrh) od bahaćenja novokomponovanih investitora a sve pod geslom da krivična dela ne mogu biti poželjan biznis model?

Autor je novinar