Firme članova DJB rade za nas bez dobiti

Za čitaoce Danasa je sigurno dragoceno da više puta sedmično čuju od članova SNS-a sa Vračara, koji besmislenim tekstovima u stilu Martinovića, Rističevića i Informera napadaju DJB za stvari koje su „pitanja“ o kojim članovi DJB dobijaju izveštaje i raspravljaju na skupštini stranke. Tako čitaoci Danasa više nisu u nepovoljnom položaju u odnosu na gledaoce Pinka i čitaoce Informera koji te „informacije“ dobijaju gotovo dnevno.

Poštujući čitaoce Danasa, važno je da ih upoznamo sa sledećim činjenicama. Sve stranke koje učestvuju na izborima dobijaju novac od poreskih obveznika da ga potroše kako god misle da je najbolje kako bi postigli što bolji rezultat na izborima. DJB-u je taj novac bio dovoljan za kampanju. Ostali moraju da kriju svoje troškove, a za one troškove koje ne mogu da sakriju moraju da pronalaze načine da operu novac i ubace ga u kampanju.

DJB objavljuje sve svoje troškove i po minimalnim cenama dobija usluge za kampanje kako bi sa što manje novca poreskih obveznika postigli što veći efekat. Bavljenje malim troškovima DJB koji se ponaša potpuno domaćinski, dok višemilionski troškovi i pranje novca SNS i drugih stranaka vlasti i kvaziopozicije ostaju prekriveni velom tajne, jeste odraz nakaradne logike i izvrnutog stanja u društvu u kome se napadaju i blate oni koji poštuju zakon, a ne oni koji ga krše.

DJB je pokret koji čine uspešni ljudi koji su se pre ulaska u politiku ostvarili u svom poslu. Mnogi imaju svoje firme i preduzetničke radnje, uključujući i one koji tada nisu bili a sada jesu poslanici. Niko novac ne uzima za sebe u džep. Te firme su pružale usluge pokretu tokom kampanja za stvari za koje su njihove firme i preduzetničke radnje stručne i pružali po cenama koštanja bez pravljenja dobiti. Na primer, umesto da angažujemo montažera, pisca tekstova, dizajnera flajera, režisera ili da štampamo materijale po visokim cenama, naši članovi to rade po minimalnim cenama za vreme kampanje, prekidajući svoj normalni posao. To je jedan od benefita naše organizacije: da za manje novca možemo da ostvarimo više. To se svuda u svetu zove domaćinsko raspolaganje novcem koji dobijamo od poreskih obveznika za vođenje kampanje.

Pokret Dosta je bilo, za razliku od SNS-a i svakojake partokratije, sve svoje troškove iz kampanje prijavljuje. Od troškova organizacije svih događaja, hrane i pića za ljude koji rade na štandovima prilikom deljenja letaka, na društvenim mrežama ili kao kontrolori izbora, goriva, korišćenja automobila, korišćenja kompjuterske opreme, laptopova i štampača, pa sve do grejalica u zimu i svega drugog što koristimo u kampanji. Nijedna druga politička opcija, da mi znamo, ne prijavljuje ove troškove, već stvari rade ispod žita. Svi građani i mediji su svedoci armija SNS-ovih aktivista koji terorišu opštine za vreme izbora, a da troškovi njihovog angažmana nigde nisu prijavljeni u kampanji. Zato nije pitanje zašto DJB prijavljuje troškove koji su zaista neophodni i postoje u svakoj kampanji, već zašto ih niko drugi ne prijavljuje. Odgovor je jednostavan: kada bi SNS prijavio sve te troškove, morali bi da operu ne 2,5 miliona evra koliko su oprali u ovoj kampanji, već 10 puta više. A novac peru tako što daju hiljadama svojih članova po 40.000 dinara, koje onda ti članovi uplate kao donaciju na njihov račun. Među tim hiljadama su i ljudi koji primaju socijalnu pomoć. To je pranje novca bez porekla. Poreklo mu je naravno korupcija i izvlačenje novca iz javnog sektora.