Kad srbobranitelji ustaše

Dok maestro Zlatko Paković, u okviru svog projekta „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“, prikazuje video-materijal u kome pravoslavni pop blagosilja „slavne“ „Škorpione“, koji potom, u svom poznatom stilu, streljaju šestoricu dečaka iz Srebrenice, dvadesetak ljubitelja pomenutih zlikovaca urlaju u slavu „srbskih vitezova“ i „srbskog heroja“ – ratnog zločinca Ratka Mladića. Preteći i provocirajući prisutne razvijaju i svoj originalni transparent : Pobio vas Alija, vaš balija!

Prizor je groteskan i neminovno izaziva asocijacije na divljački prekid predstave „Sveti Sava“ u JDP, 31. maja 1990. Tadašnje srBske „protestante“, zapravo DB bukače i provokatore, predvodio je „multifunkcionalni“ pop Žarko Gavrilović, lider i osnivač SSS – Srpske svetosavske stranke. Ove današnje afirmatore i branioce „genocida nad Srbima“, organizovane i svrstane u nešto što se zove pokret „Živim za Srbiju“, predvodi, tačnije – dovodi, uvodi i odvodi – tamo gde ih pošalju – pazi sad! – psihijatrica dr Jovana Stojković, lik za seriju! Hiperaktivna i višestruko ambiciozna dama sa posebnim afinitetima za pojedine vrste biznisa i politiku. Znajući da je u ovakvim vremenima dobar biznis, pre svega – moć prevare i nemoć provere – bavila se svakakvim aktivnostima…

Od brige o porodici zasnovane na tradicionalnom „srbskom“ vaspitanju, koje podrazumeva batine – preko delovanja protiv LGBT populacije i homoseksualnosti, ukazivanja na opasnosti doniranja organa… sve do beskrupulozne, tačnije, kriminalne antivakcinaške kampanje zastrašivanja roditelja da će im deca stradati ako prime MMR vakcinu. Rezultati svetski, posledice nesagledive! Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, prošlogodišnja masovna epidemija malih boginja, uzrokovana suludom antivakcinaškom propagandom koju je širila pomenuta doktorka, u Srbiji je, kao nigde u svetu, odnela 15 ljudskih života!

Pod pritiskom javnih kritika savesnih lekara i opasnosti da joj Sud časti, Regionalne lekarske komore Beograda, oduzme dozvolu za rad zbog posledica antivakcinaškog delovanja, dr Jovana Stojković donekle je preusmerila svoje prosvetiteljsko i patriotsko delovanje. Osnovala je pokret „Živim za Srbiju“, „koji je narodni, porodični, rodoljubivi… ali se sa isto takvim žarom bori i za socijalnu pravdu i ljudska prava…“, dakle, jedan desničarsko-levičarski pokret (?!), i krenula u odbranu „srbskog Kosova“, a zavisno od prilika i narudžbina – i u dokazivanje da „nije bilo genocida u Srebrenici“, odnosno, da ga jeste bilo – „ali nad Srbima“.

Ne vredi i neću polemisati sa dr Stojković, kojoj je nacionalizam kućno vaspitanje, ali ću ukazati na nacionalističke manipulacije i laži kojima se služi ova „srbska patriotkinja“ u svom tekstu objavljenom u Danasu, 18. jula. Uzdajući se u „prošlost koja nam ukazUje“, doktorka tvrdi da je „u periodu od 1992 – 1995, na području oko Srebrenice, ubijeno 3. 267 Srba“ – što je čista laž! Banjalučki Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica – precizno navodi da je od početka do kraja rata u BiH, u sedam podrinjskih opština, uključujući i Srebrenicu, poginulo 2.385 Srba. Od toga su 387 žrtva civili, dok je njih 24 svrstano u kategoriju „nepoznat status“. Zar je to malo srpskih žrtava na tom području?

Miloradu Dodiku i njegovim saradnicima iz Banjaluke jeste malo, pa besramno lažu o 3.500 pobijenih Srba u srednjem Podrinju. Uporno to rade kako bi opravdali i umanjili zločin genocida nad Bošnjacima u Srebrenici. Istim se metodom služi i naci vaspitana „prosvetiteljka“ dr Jovana kada se pita – „Šta je sa sarajevskim ubistvima hiljade Srba (oko 7.000)“ ! Jadna, a nacionalno ustreptala doktorka ne zna, jer neće da zna, da je u Sarajevu, tokom četvorogodišnje opsade koju je držala VRS ubijeno više od 11.540 ljudi, Sarajlija. Ogromnu većinu Srba među njima pobili su „srbski vitezovi“ ratnih zločinaca Karadžića i Mladića, o kojima, sa svojim sledbenicima, peva i divani dr Jovana Stojković, uveravajući ih da je to baš „srbski i patriJotski“. Siguran sam da ne bi psihijatrica tako, ni pevala, ni zborila, ni radila – da i sama ima nekog svog sahranjenog u Potočarima.

Za sam kraj, o banalnoj činjenici na kojoj dr Jovana insistira u svom tekstu. Da, ona i njeni srbobranitelji zaista nisu upali na Pakovićev performans „Srebrenica. Kada mi ubijeni ustanemo“. Sa zakašnjenjem od pola sata, u malu salu Kolarca, mirno ih je uvela policija. Kad su pokušali da odrade dobijeni patriJotski zadatak, a profesor Paković im očitao lekciju iz etike i elementarne pristojnosti, ista policija ih je, na nečiji mig, mirno i izvela. Da bi umetnici probu veću od predstave izveli do kraja.

Autor je jedan od osnivača lista Danas