Najgora vrsta antijermenske propagande

1. Gospodin Hasanov, koji je inače Ambasador Azerbejdžana u Republici Srbiji (sa istovremenom akreditacijom u Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori), iz nepoznatih razloga je odlučio da se predstavi kao naučnik. Možda je time hteo da se pokaže kao objektivan i nepristrastan istraživač, što mu, međutim, nije uspelo. Ceo članak je najgora vrsta azerbejdžanske zvanične antijermenske propagande, pun laži, izmišljotina i apsurdnih izjava.

Pretpostavljam kako je gospodinu Hasanovu bilo zgodnije da se predstavi kao „doktor pravnih nauka“ nego kao aktualni ambasador da bi mogao uverljivije izneti stavove ne samo svoje, azerbejdžanske jevtine propagande nego i da preuzme na sebe ulogu branioca interesa druge zemlje – Turske. Nije morao to da radi zato što je ionako dobro poznato da te dve zemlje vode zajedničku spoljnu i vojnu politiku, a naročito kad je reč o Jermeniji, Nagornom Karabahu (Arcahu), negiranju Jermenskog genocida, stvaranju novokomponovane istorije i širenju mržnje i obične glupote.

„Doktor, profesor“ je stvarno nadigrao „Ambasadora“!

2. Članak gospodina Hasanova je pun primitivnih neistina, pa bi bio gubitak vremena odgovarati na svaku laž pojedinačno. U svom besnilu i mržnji „doktor“ čak i sam sebe nadmašuje. Ostaje samo još da napiše kako je velika Jermenska imperija vekovima tlačila Turke i Azerbejdžance, ušla u Prvi Svetski rat, izgubila taj rat i izvršila genocide i masakre nad jadnim i bespomoćnim turskim stanovništvom, deportujući preživele Turke i Azerbejdžance u bezljudne pustinje Sirije.

I da su tom prilikom, naročito u 19. veku, Jermenima pomagali Srbi, Crnogorci, Grci, Bugari, Asirci, Arapi, a kasnije Kiprani, Kurdi, Jezidi itd. Razumljivo je da će se anđeoska osoba, koja se „uz pomoć Svevišnjeg bori za istinu“, i koja je krajem 80-ih – početkom 90-ih godina prošlog veka zauzimala visoke položaje u azerbejdžanskoj policiji i državnom tužilaštvu, pre nego što je postala Profesor/ Ambasador, i koja je osobno odgovorna za sve što se desilo sa Jermenima u Azerbejdžanu i Nagornom Karabahu, jedva setiti jermenskih masakra u Sumgajitu, Bakuu, Kirovabadu, Maragi.

Štaviše, on sigurno pozdravlja heroizaciju „slavnog“ azerbejdžanskog vojnika Ramila Safarova, koji je pronašao svoje bojište u studentskom domu NATO-a u Budimpešti, gde je sekirom u stilu ništa manje „slavnog“ ISIL-a odsekao glavu jermenskom oficiru na spavanju, i koji je zatim bio osuđen na doživotnu kaznu, ali eto, zahvaljujući nekim sumnjivim mahinacijama kolega Profesora/Ambasadora, ovaj „jadan“ momak ne samo da se našao u slobodi u Azerbejdžanu nego i uživa status narodnog epskog junaka. Naš borac za istinu je sigurno uživao početkom aprila 2016. kada su specijalne jedinice izvršavale ratne zločine nad nemoćnim jermenskim starcima u selu Tališ.

U ime dvaju bratskih naroda Profesor/Ambasador teško preti pesnicom: Vi, Jermeni, tražite od nas, Turaka, priznanje genocida? Ne samo da nećemo da priznamo onaj pravi genocid, koji smo napravili, još ćemo i da izmislimo vaše genocide nad 2 miliona Turaka i 2,5 miliona Azerbejdžanaca. Žao mi je čitalaca lista „Danas“!

3. I na kraju. Ovakvi članci nikako ne doprinose uspostavljenju mira u nasem području i mirovnom političkom rešavanju Nagorno Karabahskog konflikta.

Umesto propagande, mržnje i negiranja poznatih istorijskih činjenica, umesto izjava azerbejdžanskih i turskih visokih zvaničnika kako je Jermenija ta koja smeta ujedinjenju turskih naroda i da Republika Jermenija, uključujući njenu prestonicu Jerevan, mora prestati da postoji jer je to ,,deo istorijskog Azerbejdžana“ (???), bolje bi bilo da zvanični Baku, a uz njega i zvanična Ankara, a uz njih svi njihovi profesori /ambasadori i ambasadori/profesori prihvate ponudu premijera Jermenije da se nađe mirovno kompromisno rešenje, koje bi najbolje odgovaralo interesima naroda Jermenije, Nagornog Karabaha i Azerbejdžana.

Autor je ambasador Republike Jermenije u Češkoj Republici, Republici Srbiji, Republici Sloveniji, Crnoj Gori (sa sedištem u Pragu)

Doktor slavistike (da ne bude nedoumica)