Foto: FreeImages / Cierpki

Jedan od promotera bio je i Vlatko Sekulović, autor pogovora pomenute knjige, koji je rekao da je u knjizi donekle opisan način na koji se obogatila dinastija Karađorđevića.

U svojoj kolumni „Koliko je režim skupa stvar (3)“, u petak, 17. avgusta, o tome je pisao i Zlatko Paković.

Jedan podatak o bogaćenju kralja Aleksandra objavila je i „Politika“ 6. juna 1987. godine i on glasi:

„Debata o zajmu i kraljevom novcu: 6. juna 1932. godine u Narodnoj skupštini Francuske vodila se debata o zahtevu Jugoslavije za zajam. Socijalistički poslanici su tražili od francuske vlade podrobnije podatke o zahtevu jugoslovenske vlade. Postavljeno je i pitanje: Zašto jugoslovenska vlada traži zajam od Francuske kada kralj Aleksandar Karađorđević ima pola milijarde franaka svoga novca koji je uložio u inostrane banke? Nek uzmu taj novac i eto im zajma!“ Na ovu izjavu odgovorilo je jugoslovensko kraljevsko poslanstvo u Parizu demantijem, tvrdeći da izjava podneta Narodnoj skupštini Francuske ne odgovara istini. Isti socijalistički poslanik koji je pitanje bio postavio na to je dao novu izjavu, koja je glasila: „Dao sam izjavu o novčanim ulozima kralja Aleksandra Karađorđevića koji se nalaze u inostranim bankama. Tvrdio sam da on ima na takvim ulozima pola milijarde franaka. NJegovo poslanstvo u Parizu tvrdi da to ne odgovara istini. Ja moram da se izvinim. Istina je da moja izjava nije tačna. Kralj Aleksandar Karađorđević nema pola milijarde franaka na bankama u inostranstvu. On u toj i toj banci ima samo 499 miliona i nekoliko stotina hiljada franaka…“

Kraljevsko poslanstvo u Parizu više nije davalo demanti ovom skandalu.