Foto: Lična arhivaBio bih veoma zainteresovan da čujem od Zlatka Pakovića na šta tačno misli kada u svom tekstu, „Kapitalizam na filmu(I)“ kaže sledeće – „Kapitalizam nije tek beskrupulozan. Kapitalizam se prelukavo koristi vrlinama onih u kojima ima dobrote, prerađujući ih u ambicije kojima se čvrsto organizuje nepravda. Koliko briljantnih umova upregnutih u korist štete slobode! Koliko čistih emocija iskorišćenih za perverziju! Koliko prekrasnih namera u službi sadizma!“
Čiji su to umovi, emocije i namere koje je ovaj diabolički sistem koristi u svojim sadističkim i perverznim nastojanjima? Gde, kada i kako on to čini?
Ako je kapitalizam za gospodina Pakovića represivan, sadistički, perverzan i tome slično, koje atribute bi u tom slučaju pripisao feudalizmu ili robovlasništvu ? Kako se sistemi u kojima pojedinac nema pravo ne samo na imovinu i slobodu već ni na sopstveni život kotiraju na njegovoj semantičkoj lestvici užasa? Ali ne radi se samo o semantici naravno.
Ako je opet kapitalizam sistem neslobode, kako to da su najkapitalitističkije zemlje ujedno i zemlje sa najvišim ličnim i kolektivnim slobodama i životnim standardom?
O čemu se tu zapravo radi, o jezičkim bravurama i intelktualnoj pretencioznosti, melodramatičnosti ili možda zaista ima nečega, što ne samo meni već i milionima onih koji hrle putevima zapadne Evrope i Amerike, nije poznato?
Zanimalo bi me i da čujem zašto je gospodin Paković izabrao stari, nepoznati film iz malo poznate produkcije sa periferije Evrope koji vrlo verovatno niko nije gledao kao ilustraciju izopačenosti kapitalističkog sistema, kada je za tu prigodu mogao izabrati gotovo bilo koji aktuelni, svetski poznati holivudski blokbaster, tim pre što se u Kormakurovom filmu po svoj prilici i ne radi o kritici kapitalizma (mada se istini za volju on može naći u bilo čemu pa i u tom filmu) već o prastarom arhetipu odnosa roditelja (oca) i njegove razmažene i nezahavlne dece koji su ili isfrustrirani očevim autoritetom i strogošću ili lišeni svake odgovornosti dane provode po pariškim bordelima pišući pesme.
Bilo bi lepo da (krajnje je vreme) otvorimo diskusiju o kapitalizmu, neoliberalizmu, globalizmu i ostalim „zalama“ modernog doba. Možda su moja očekivanja preambiciozna, ali bih voleo da moj tekst možda posluži kao uvod u jednu smislenu i argumentovanu diskusiju o tome šta je kapitalizam, koji su njegovi učinci i perspektive, kako se reflektuje na pitanja slobode, progresa, razvoja, kulture, etike i morala i najzad već jednom dogovorimo oko toga da li ga u Srbiji ima ili nema. Ako ništa drugo, makar da ga istorijski kontekstualizujemo kako valja.
Da li je to sistem kojem treba težiti ili se možda protiv njega, kako Paković Izgleda smatra, naoružati egzorcističkim relikvijama i sakramentima?
Autor je konsultant u oblasti higijensko-tehničke zaštite radnika na radu, Hamilton, Ontario, Kanada
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
