Podrška predsedniku o državnom trošku 1

Radnicima užičkog „Prvog partizana“, čiji vlasnik je država, biće isplaćene dnevnice jer su bili na Vučićevom mitingu „Budućnost Srbije“ 19. aprila ove godine u Beogradu. Poslovodstvo tvrdi da su se zaposleni dobrovoljno prijavili i da je, na predlog Samostalnog sindikata i Industrijskog sindikata, odlučilo da ih novčano nagradi.

U troškovima podrške Vučiću, kako tvrde Danasovi izvori u fabrici, učestvovala je SNS koja je platila zakup tri autobusa, sendviče i ostalo, a njeni lokalni funkcioneri su koordinisali pripremama za odlazak konvoja užičkih oružara.

Javna je tajna da se zaposleni u državnim, javnim preduzećima i ustanovama, koji vrve od partijskih kadrova, „mobilišu“ za učešće na političkim skupovima vlasti i vladajućih stranaka. To nije ekskluzivitet sadašnjeg režima, koji je usavršio tu praksu ranijih vlasti, niti samo „Prvog partizana“, ali se na užičkom primeru zvanično dokazuje i raskrinkava matrica zloupotreba državnih resursa i manipulacija zaposlenima u javnom sektoru.

Direktor preduzeća Dobrosav Andrić, koga je aktuelna vlast pokušala da smeni 2014. godine kako bi na njegovo mesto postavila svog čoveka, što su zaposleni sprečili peticijom i pretnjom štrajkom, ne vidi ništa sporno u tome što su zaposleni, umesto na svojim radnim mestima, bili na političkom skupu i što će za to biti plaćeni.

Uz ocenu da „2000. godine sve fabrike, pa i ‘Prvi partizan’, nisu radile dve sedmice“, Andrić je za Insajder rekao da su „radnici išli na mitinge i u vreme Borisa Tadića i Vojislava Koštunice“ i da se to „uvek plaćalo“, te da će za odlazak na Vučićev miting dobiti „50 do 60 odsto od dnevnice koja iznosi 2.000 dinara“. Na pitanje da li je to opravdano, ocenio je da je „to druga priča“ i da su „ti ljudi dobili ono što su dobijali svi u prethodnom periodu“.

Nije teško zaključiti da je užička vojna fabrika, kao i ostala državna i javna preduzeća, pod hroničnim političkim pritiskom državnog aparata i stranačkih funkcionera. Njihova poslovodstva, a ni pojedini sindikati, ne iskazuju želju da se suprotstave takvoj vrsti „datosti“ i, umesto da vode računa o državnim resursima i javnom interesu, služe kao transmisija interesa stranaka na vlasti.

Tvrdnja da se to radilo i u vreme prethodnih vlasti, ne može biti opravdanje za nastavak takve tradicije, ali bi, da je Srbija uređena država, mogla da bude i poziv i dokaz tužiocu da konačno presavije tabak.

Povezani tekstovi