Pogrešna zabrinutost

Odgovor su prebacili na Institut u kome deluju sa hrpom pohvala na sopstveni račun. Mogu da se pridružim pohvalama, ne i Volcera koji je „filozofski“ pravdao NATO bombardovanje Srbije. Ali pohvale potiskuje zapanjenost nepoznavanja normativne strukture rada instituta. Svako ko radi u institutu morao bi da poznaje zakon o naučnoistraživačkim organizacijama. U tom slučaju ne bi se dogodilo da se ne znaju nadležnosti UO i da se njihovo razmatranje, primera radi, finansijskih izveštaja o radu mešaju sa revizorskom kontrolom ministarstva. Moguće je da koatori imaju drugu viziju rada instituta ali dok ne dobije zakonsku formu moraju da poštuju važeću.

Moglo bi se raspravljati i o koautorskom shvatanju demokratije. Odustajem ali uz jednu napomenu. Stranke koje dobiju mandat građana na izborima ne rade „šta žele“ već rade u okviru zakona. Možda neko u tome vidi jednopartijski sistem ali tu se ništa ne može argumentativno i diskusija gubi smisao.

U svom odgovoru troje saradnika IFDT se obraćaju meni na način etiketiranja. Tako oni istražuju a ja sam u „novinskim polemikama i za političkom govornicom“. Gde su me to videli pa da i ja znam? O raznim aspektima obrazovanja na svim nivoima napisao sam šest knjiga i bilo bi korisno da tu činjenicu ne zaobilaze. Još gore blaćenje čine sa knjigom Rodoljupci i rodomrsci. Umesto tabloidnog krivotvorenja, morali su da zavire u tu studiju koja je zapravo sociološka studija nekih oblika nacionalne svesti u Srbiji koji realno postoje. (A neka od tih znanja sam stekao od onih profesora koji su bili osnivači IFDT.). Kao institut mogli su ovu diskusiju da uključe u neki od 500 događaja pa ne bi ovako pisali o o knjigama koje nisu ni čitali.

Na kraju poručujem koatorima da treba da budu zabrinuti za unutrašnje odnose i status svog institita. Ima ona narodna: „vide brvno u drugom oku a ne vide trun u svom“. Kako nisu zabrinuti zbog činjenica da im direktor radi u dve države (Srbiji i Hrvatskoj) i jednoj NVO? Kako ih ne dodiruje kršenje zakonskih normi? Kako ih ne zabrinjava da je institut već šest meseci van pravnog sistema? Kako ih ne zabrinjava odustvo autokritike u institutu zbog ovakvog stanja? Kako…? I tako dalje. Ovde stavljam tačku na novinsko dopisivanje sa koautorskim timom iz IFDT.