Pa čak u svojim tekstovima kažu – nemam potrebu ni da ga vidim, da bi znao šta je i kakav je. Da budem iskren, zapanjujuće je kako lako ekstremna levica može da zvuči kao ekstremna desnica, kada to odgovara njihovoj agendi. Zbog toga sam veoma razočaran“.

Ova reakcija na još neodgledani film u Americi, neodoljivo podseća na brojne, svakodnevne reakcije i napise u našoj štampi (pa čak i u Danasu, što je zapanjujuće!?) na izložbu Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti. Kako od strane viđenijih opozicionih intelektualaca i pera, tako i od strane totalno nestručnih ljudi, koji o umetnosti apsolutno ništa ne znaju. Pri čemu, svi oni, na maliciozan, potcenjivački i nestručan način pljuju i osporavaju kako umetnicu, tako i izložbu njenog retrospektivnog opusa, iako niko od tih autora nije ni video izložbu, a malo ili nimalo njih poznaje stvaralaštvo Marine Abramović.

Uostalom, kada bolje pogledate oni o tome i ne pišu. NJih ne interesuje ni umetnica, ni izložba! Razlog njihovog besa i bunta je što je tu i takvu izložbu organizovala ova vlast! I u tome je kec! Da je kojim slučajem to uradila prethodna, od hvalospeva se ne bi dalo živeti. Ovako, treba je na svaki način osporiti, omalovažiti, dezavuisati.

Žalosno, nerazumno, nepotrebno, jer svima, a posebno ovoj našoj sredini treba svaki kreativni uzlet i izazov vrhunske klase, kao što je ovaj. Beograd ima Festival igre i Bitef, po kojima može da se svrsta u svetske kulturne prestonice. Ova izložba čini da je otišao još korak dalje i više. Ka samom umetničkom vrhu.

Naravno, razloga za kritiku ove vlasti ima bezbroj. Prosto im se ne vidi kraj – od nezapamćene medijske blokade, korupcije, javašluka, urušenih institucija, partijske diktature, besmislenih projekata, blokiranog i razrušenog centra prestonice, svakodnevne lažavine i beskrajnih improvizacija, vladavine bez trunke stila, dostojanstva, respekta i klase, itd., itd. I što je najstrašnije, u tome su nezaustavljivi i beskrajno inventivni, tako da nas svakoga dana iznova iznenađuju!

Iako nikada nisam mislila da će moći da se dogodi nešto zbog čega bih pohvalila sadašnju vladu i vlast, mislim da za to sada imam razloga. Naime, i vlada i Muzej savremene umetnosti, za izložbu Marine Abramović zaslužuju veliki kredit i jedno veliko: Bravo!

Budući da se radi o maestralnoj izložbi najslavnije svetske umetnice performansa, konceptualne umetnosti i body-arta. Izložbi svetske klase, na kakvoj može da joj pozavidi i London i Pariz. Briljantno postavljenoj, osmišljenoj i profesionalno odrađenoj. Izložbi kakvu na našim prostorima nismo videli. Poduhvatu koji zaslužuje respekt, divljenje i oduševljenje.

Zato plediram da ne čitate trivijalne, plitke, amaterske i beznačajne komentare povodom ove izložbe, jer o samoj izložbi definitivno nisu, već da odete i da je vidite. Iako vam se izvesno sve neće dopasti (kao i uostalom ni kod drugih autora), uverena sam da ćete uvidom u do sada najcelovitiji pregled njenog pedesetogodišnjeg opusa, shvatiti zašto je Marina Abramović vrhunska umetnica. NJenu inteligenciju, hrabrost, maštovitost, beskompromisnost, otkačenost, ludost, provokativnost, sve ono što krasi posebnog, jedinstvenog umetnika.

Zato nemojte da idete, već trčite na ovu izuzetnu izložbu.

Autorka je novinarka

Povezani tekstovi