Religija i tradicija nisu isto

Odlučno odgovaram: nadam se – nikad.

Isto tako, briga me i za Deda Mraza, tako da ovaj moj komentar ima malo šire značenje.

G. Mladenoviću, najpre da ja Vas pitam: zašto izjednačavate tradiciju i religiju?

Zar ne mislite da smo već vekovima vrlo zatrovani religijom (svih vrsta, ne mislim samo na hriščanstvo), zbog koje se (dobro, i zbog novca) već vekovima vode stupidni verski ratovi (kakav je bio i ovaj nesrećni naš, jugoslovenski; nažalost, još uvek se vodi, ali drugim, ne manje prljavim, sredstvima!).

Zapravo, osnovno moje pitanje, ali i moja velika žalba, jeste: šta da radimo mi ATEISTI, koje apsolutno ne zanimaju nikakve izmišljotine koje se, nažalost, naturaju celom ljudskom rodu, u vidu raznih svetaca i bajki u koje teško da bi i deca poverovala da ih odrasli ne truju prisilnim krštenjima i torturom dovlačenja u crkve da se uče snishodljivosti od malih nogu i da se zatupljuju (pa da posle sve to isto prenose na svoju decu), o veronauci u školama da i ne govorim (to je posebna vrsta torture!).

Zar Vi i drugi vernici zaista verujete da je moguće bezgrešno začeti, napraviti od vode vino (ja bih prvi bio oduševljen tako nečim!), razdvajati more na dve polutke, živeti zagrobni život; da li zaista verujete da istovremeno postoje i hrišćanski bog (zapravo utriplan katolički, pravoslavni, protestantski), i muslimanski alah, i indijanski manitu (nastaviti po volji)?!

Pobogu, čovek je još odavno stupio na Mesec, a Darvin bi se napio od sreće kada bi video da je njegova evoluciona teorija postala potpuno dokazana naučna istina (koju tvrdoglavi kreacionisti i dalje prećutkuju, bez argumenata i drsko i narajcano pljujući po njoj uprkos svim egzaktnim naučnim činjenicama /savet: čitati Dokinsa!/).

E, pa baš zato ne dajem pet para ni na kakve Božić Bate ili Deda Mrazove (glupih li naziva!).

Nemojte misliti da možete na osnovu toga zaključiti da sam protiv razvijanja dečje mašte (ima divnih bajki, basni i drugih plemenitih priča; mašta se ne razvija lažima koje se predstavljaju kao istine, i svim tim nelogičnim izmišljotinama), pa, k vrapcu, pedagog sam po profesiji! Ali Biblija i, posebno, apostolske besede koje su počinile genocid nad svakim lepim mišljenjem o ženama (kojima je, shodno tome, mesto samo u kuhinji i krevetu i pored kolevke), što i dan-danas, uporedo sa pomenutim verskim izmišljotinama, i dalje vladaju svetom.

Nemam ja ništa protiv toga da Vi i svi drugi veruju u šta god žele (i da je Zemlja ravna ploča na slonovim leđima), ali nemojte terati decu i nas odrasle, uverene ateiste, da budemo obespravljena manjina koja je ugroženija od svih drugih manjina na ovome svetu.

Zašto ja – kao takav – na Božiće, Uskrse, Ramazane i ostale lične praznike, ne mogu da odem ni do prodavnice, kamo li na svoj posao?

Da li su države verske ili svetovne?

Zašto ateisti moraju da slave tuđe praznike? Sećam se, jedne godine (beše Uskrs ili Božić), nisam čak ni pušten u svoju radnu ustanovu, čime mi je uskraćeno osnovno pravo na rad.

Uostalom, javite mi se kada crkve počnu da plaćaju, za početak, porez, kada i neko žensko biće ponese sveštenički čin, kada popovi prestanu da seksualno kinje maloletnike, voze „besna“ kola o kakvima ja mogu samo da sanjam.

A došlo mi je da plačem od besa kada sam neki dan video luksuzni auto sa obaveštenjem na šajbi da pripada nekoj patrijaršiji ili čemu već – zbog toga da čak ni parking ne bi morali da plaćaju.

Javite mi se i kad lideri pravoslavne crkve prestanu da se mešaju u državne nadležnosti i podržavaju ovog našeg autokratu.

Ja i drugi plemeniti ljudi šaljemo SMS da bismo pomogli izlečenju predivne bebe. A oni za skupe pare, uz stalnu pomoć države koja ih time lako potkupljuje (našim parama, uključujući i ateističke), lickaju i lašte ionako već nalickan svoj Vladičanski dvor (stvarno i jeste pravi pravcati dvor!).

Kada su to oni nekim parama pomogli bilo kome (posebno sada, u vezi sa epidemijom)?

Sahrane, slave, krštenja – papreno naplaćuju i trpaju sve u sopstveni džep dok im se nos crveni od alkohola (svaka čast i izvinjenje izuzecima, sveštenicima izvornog hrišćanskog monaškog morala).

Znači, g. Mladenoviću, tradicija jesu narodne pesme i priče, narodne igre i odore, običaji (koje Vi i Vama slični izjednačavate sa pravoslavnim Božić Batama i svecima poput osvedočenog antievropljanina i antisemite Nikolaja Velimirovića; nemam prostora i volje da dalje nabrajam).

I, na kraju, unapred znam da ćete me optužiti da bih morao – ako sam ateista – biti komunista. To su dve sasvim različite stvari, čega je krunski dokaz da je ateizam i te kako puno stariji od komunizma.

Samo što smo se komunizma uglavnom otresli (i pre nego što smo do njega stigli jer je utopija), ali religije/religija bogami i nažalost – nismo.

S poštovanjem.

Autor je redovni profesor pedagogije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu