SPO ipak postoji, gospodine Živkoviću 1ilustracija Foto: pixabay / jackmac34

Godinama čitam neistine i laži veoma „važnih i poštovanih“ bivših i sadašnjih političara. Sve se svodi na onu narodnu: „Smeje se magarac zecu što ima velike uši“.

Povod mog obraćanja je komentar bivšeg premijera Zorana Živkovića u vašem listu o imenovanju Danice Drašković u Upravni odbor NIS-a. Komentar da je nekompetentna, da SPO više po njemu ne postoji, te da ima boljih za to mesto, uz konstataciju da se SPO prodao 1999. godine SPS-u i Slobodanu Miloševiću.

Daleko od toga da želim biti advokat Danici Drašković, Vuku i SPO-u, ipak bih želeo prvo da postavim Zoranu Živkoviću nekoliko pitanja: Koliko si ti, Zorane Živkoviću, bio kompetentan da budeš premijer umesto ubijenog Zorana Đinđića? Da li ta „moćna“ stranka nije imala stručnijeg za to mesto? Ako si ti bio drugi čovek stranke, to nije za ponos. Da li si, Zorane Živkoviću, zaboravio svoje ministre Perišića, trikotažu Đukić, Slobodana Radulovića i ostale devedesetih godina? Da li si zaboravio 1993. godinu kada je tvoj imenjak Đinđić pregovarao sa Slobodanom Miloševićem da preuzme Vladu Srbije? Ako nekog bude zanimao scenario svega, rado ću ga objasniti uz pomoć materijala sa Glavnog odbora DS.

Na kraju, konstatacija da SPO ne postoji je velika laž neponovljivog premijera Živkovića. U jednom momentu rezignacije rekao sam Vuku da nikada neću napuštati stranku koju sam stvarao i da ću ostati ako budem morao poslednji član SPO-a. Ako sam ja ovog momenta poslednji član SPO, to znači da ova stranka ipak postoji. Moja želja je bila da se ljudi menjaju, a ne knjižice. Nikada se neću priključiti Vilotićima.

Autor je bio poslanik u dva saziva Skupštine Srbije tokom devedesetih godina prošlog veka (SPO, DEPOS)

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

8 reagovanja na “SPO ipak postoji, gospodine Živkoviću”

  1. SvI vi političari se rukovodite samo ličnim interesima bez obzira na političko opredeljenje. Od alata posedujete samo grabulju, a naši roditelji su nas učili da mora po nekad i lopatom da se baci. I da se ne ostaje dužan.

  2. Jeste da stida više nema, ali braniti lopovluk Draškovića, je preterano

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.