Foto: Printscreen youtubeTekst „Surova kazna za pogrešne ljude“, u kojem se četvoro naših umetnika zgražavaju nad činjenicom da je ruskim umetnicima zabranjeno učešće na Kanskom festivalu i Bijenalu u Veneciji, primer je umetničke nadmenosti.
Po kojoj se to logici umetnici kao pripadnici određene profesije smatraju bezuslovno nevinim, kada nam istorija, pre svega XX veka, kao i ovog tek započetog, svedoči o njihovoj zdušnoj saradnji sa najzločinačkijim režimima? U ovom času, surovoj kazni je podvrgnut čitav jedan narodi, on je ta „pogrešna“ žrtva, a ne nekoliko ruskih umetnika.
Zašto se ti ruski umetnici, koji se ovde smatraju velikim mučenicima, nisu pobunili protiv vlasti koja je dovela do te „kazne“, što se nisu izborili za svoja prava, protiveći se ukidanju prava na život ukrajinskog naroda?
I gde su ti naši umetnici, ti vazda „nevini“ ljudi, na protestima protiv rušenja jedne zemlje (valjda vide snimke zarušenih ukrajinskih gradova), protiv stradanja uistinu nevine dece, što nisu ponudili pomoć, iz svojih „hriščanskih“ uverenja, tom nesrećnom narodu?
Na njima je da to objasne. Ja sam rekla šta mislim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
