Zašto je arhiviran predmet "Savamala"? 1Zoran Pašalić Foto: Medija centar

Počelo je time što je list Danas podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i postavio pitanja na koja je u celosti odgovoreno. Podsećam, kampanja je krenula tekstom „Zaštitnik građana nije odgovorio na pitanja Danasa“ od 19. aprila 2019. godine i neistinitim tvrdnjama da listu Danas nismo poslali tražene informacije. Iako je informacija u zakonom predviđenom roku dostavljena, uz ispravku usledilo je ismejavanje načina rada institucije zbog činjenice da je naš imejl završio u njihovom „spamu“.

List je najavio žalbu Povereniku, a zatim je objavljen i tekst „Pašalić tajno snima razgovor sa zaposlenima“ od 9. maja 2019. godine. U tekstu je iznet niz neistina, između ostalog, optužili su me i za krivično delo. Nisu mi pružili priliku da se čuje moja strana, a nisu objavili ni moj odgovor na teške optužbe. Kampanja je nastavljena 10. maja 2019. novim tekstom „Janković: Pašalić ne želi da se zameri vlastima“, a posle pokušaja napada Miloša Jankovića, u pomoć je priskočio i „najpozvaniji“ branitelj ljudskih prava u Srbiji gospodin Saša Janković. Tih dana list se oglušio i na saopštenje Udruženja sudija prekršajnih sudova Republike Srbije od 13. maja 2019 godine u kome je jasno objašnjeno da se prekršajni sudija bavi svim sferama u oblasti zaštite ljudskih prava što ga kvalifikuje za funkciju zaštitnika građana.

Uvažavajući primedbu nekadašnjeg zaštitnika građana da nisam naveo sve detalje radne biografije nekadašnjeg zamenika zaštitnika građana, ispravljam se sada, tako što dodajem da je bio zaposlen i u Triglav osiguranju. Možda je i to relevantno, ali ponavljam, ipak, u instituciju je došao iz JKP Beograd put, pošto je prethodno nepunu godinu radio u Ministarstvu pravde kao pomoćnik ministra i sa tog mesta bio postavljen, kako to kaže gospodin Saša Janković, za šefa svih zatvora u Srbiji.

Što se statističkih podataka tiče i broja preporuka za 12 godina, upravo je gospodin Miloš Janković pokrenuo tu raspravu ističući svoju premoć u vreme svog mandata, a kada se ispostavilo da je broj preporuka u mom mandatu viši od proseka, prešlo se na metodologiju i proceduru njihovog potpisivanja. Mislim da je građanima najmanje važan potpis u dnu dokumenta, a da čitaoce od tehnike potpisivanja mnogo više zanimaju rezultati rada i da li je njihov predmet rešen. Ukratko, nije tačno da zaštitnik građana ne može svojim potpisom da ovlasti državnog službenika da potpiše akt upućen državnom organu. Bilo bi korektno napomenuti da je i u prethodnom periodu, postojala praksa da akte pišu i potpisuju sem zaštitnika i njegovih zamenika i drugi zaposleni u Zaštitniku građana, koji su za to imali ovlašćenja. I u prošlom i u ovom periodu, bez obzira ko je bio ili će biti na čelu institucije, važno je da građani znaju: iza svakog potpisa zaposlenog u instituciji Zaštitnika građana stoji lično zaštitnik građana.

Poređenje potpisivanja preporuka sa potpisivanjem ukaza o proglašenju zakona, koje se navodi dalje u tekstu prethodnog zaštitnika građana, potpuno je bespredmetno i neuporedivo. Ne radi se o istim niti približno istim dokumentima, te je izlišan bilo kakav dalji komentar. Iz ovakvih navoda postaje jasno ko u stvari kuburi sa poznavanjem političko-pravnog sistema.

Na tvrdnje gospodina Jankovića da sam nasledio oformljenu instituciju, ustanovljene procedure i prakse, odgovaram da građani za vreme njegova oba mandate, deset godina, nisu bili upoznati sa radom Zaštitnika građana, njenim ovlašćenjima, kao ni sa ograničenjima tih ovlašćenja. Nasledio sam „ustanovljene procedure“ koje su bile takve da je zbog njih rešavanje pojedinih slučajeva trajalo i nekoliko godina, da su neki predmeti bili arhivirani pre konačnog rešenja, što je nedopustivo za jednu instituciju koja treba da rešava probleme građana odmah i u najkraćem mogućem roku. Što se tiče zaposlenih i zamenika zaštitnika građana, nikoga nisam udaljio iz službe. Zamenici su otišli po isteku mandata, a gospodin Miloš Janković zaključno sa istekom drugog, po zakonu, poslednjeg mandata.

Gospodin Saša Janković podseća da je izabran 2/3 većinom 2012. godine čime su, po njegovom mišljenju, uspostavljeni viši standardi u izboru zaštitnika od onih predviđeni zakonom. Zašto ovaj „novi“ standard izbora nije uneo i u predlog izmene zakona o Zaštitniku građana koji je trebalo da bude gotov 2016? Podsećam ga i da mi je i on prilikom izbora, kao i gospodin Miloš Janković čestitao na imenovanju.

Cenim naknadnu pamet nekadašnjeg zaštitnika građana i zamenika zaštitnika građana, ali ću podsetiti, da su mi između ostalog u nasleđe ostavili i neka važna, a nerešena pitanja:

– Zašto je predmet Savamala arhiviran, a da nisu iskorišćena sva pravna sredstava? U javnim nastupima to nije rečeno, već je predstavljeno kao da se postupak i dalje vodi.

– Zašto nije inicirana izmena zakona koja bi zaposlenima, kako je nekadašnji zaštitnik građana u tekstu naveo „pažljivo odabrao“, omogućila obračunavanje zarada po istom principu kao i čelnicima institucije, te da zarada državnog službenika ne bude 10 puta manja od zarade zaštitnika i njegovih zamenika.

– Zašto nisu inicirane izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana kojim bi se preciznije definisalo postupanje Zaštitnika građana, između ostalog i proširenje nadležnosti u onim oblastima u kojima ima najviše pritužbi građana, obezbedila finansijska nezavisnost institucije, osnažili kadrovski i smeštajni kapaciteti.

Ne želim da ističem rezultate svog rada. O njima govore građani koji u javnosti iznose pohvale za rad instituciji Zaštitnika građana od kada rukovodim njome, a kamoli da nabrajam „sopstvene posebne učinke i doprinose „, kao što je to u gotovo trećini teksta gospodin Janković. On je u jednom sigurno u pravu: ja nikada ne bih javno pocepao zdravstvenu knjižicu, pravdajući takav estradni čin solidarnošću sa bolesnima, ma koliko se ne slagao sa postupcima nadležnih.

Ne želim, takođe, ni da analiziram njegova putovanja, poput odlaska na dodelu Nobelove nagrade vladinim avionom.

Očigledna je potreba da se institucija politizuje iako zakon to ne dozvoljava. Očigledna je i kampanja protiv Zaštitnika građana sa jednim ciljem – da se uruši ugled institucije.

Spreman sam da učestvujem u dijalogu i da prihvatim svaku vrstu kritike, bez obzira od koga dolazi. Ono što sigurno neću dozvoliti je da se moje ime i institucija zloupotrebljavaju za potrebe medijskog eksponiranja i recikliranja bivšeg ombudmana i bivšeg političara, kao i bivšeg zamenika zaštitnika građana.

Za kraj licemerno je da me na poštovanje zakona upozorava list Danas, onaj koji je dva puta prekršio zakon neobjavljivanjem odgovora Zaštitnika građana i kršenjem prava građana na objektivno i istinito informisanje.

Autor je zaštitnik građana Republike Srbije