Zašto je služenje vlasti dobro, a opozicija loša

Ja sam i u svom tekstu u Danasu 8. februara i ranije, i u mnogim stručnim raspravama i u pisanim radovima i pre nedelju dana pred RTS, govorio o tome da ova medijska kuća u svom informativnom programu ne poštuje zakon, evropske standarde, profesionalna i etička pravila. Citirao sam domaće zakone i evropske dokumente, navodio rezultate objektivnih istraživanja stručnjaka koji nisu članovi nijedne stranke. Sve to nedvosmisleno dokazuje da RTS favorizuje vladajuću partiju i njenog lidera permanentno, a posebno u periodima predizbornih kampanja. Na šta je od toga u svom „odgovoru“ meni u Danasu od 9. februara odgovorio Vuletić. O svemu tome – ni reči! Ali sujeta mora da progovori, pa zato Vuletić o „ljubaznom dočeku“, o proceduri, o „predlogu da se formira radna grupa koja bi bila u dnevnom kontaktu sa Programskim savetom“.

Tu vrstu naivnosti nije sa Vuletićem delio niko ko je bio na razgovoru u subotu, 3. februara, a bilo nas je desetak. Šta da radi radna grupa usred predizborne kampanje? Da dnevno prebrojava sekunde koje imaju predstavnici vlasti i ljudi sa njihove liste u raznim emisijama? Da ukazuje na kršenja zakona na koja je već više puta ukazano? Da komunicira sa Programskim savetom čiji predsednik poručuje: da „neće ocenjivati izveštavanje o predizbornim aktivnostima po kriterijumima opozicionih stranaka, već po zakonu“, dok zakon potpuno ignoriše? I tako, dok prođu izbori.

Vuletić nijednom ne odgovara na suštinsko pitanje: zašto RTS ne ostvaruje svoje zakonske obaveze? Šta on o tome misli, da li RTS tako treba da se ponaša? Nije na ta pitanja uspevao da odgovori ni kada smo ranije u raznim prilikama o tome vodili razgovor. I ja sam tada bio van svih stranaka i političkih organizacija, ali me je upravo to ignorantsko ponašanje vlasti i pristajanje medijskih poslenika na podaništvo nateralo da se pre par meseci uključim u politiku. Sada sam ja član političkog pokreta, pa prema tome, po Vuletiću, verovano nepodoban da govorim o radu medija, a on je nezavisan intelektualac, pa tako čist i moralan. Svakoj vlasti su takvi „nezavisni“ intelektualci potrebni, a Vuletić nije jedini primer.

Vuletićeva opaska o pritisku političkih stranaka na javni servis je vrhunac poimanja suštine demokratije. To što vladajuće političke partije već godinama pritiskaju RTS i uspevaju u tome, dobijajući svakodnevnu promociju, za Vuletića nije problem. Kada opozicione partije, uz nestranačke eksperte, istraživače, dignu glas protiv takvog ponašanja ne tražeći za sebe nikakvu privilegiju, već samo ravnotežu i objektivnost, to je za Vuletića strašno. Au, profesore sociologije! Do Vuletića izgleda nije stiglo saznanje da se u evropskom demokratskom žargonu pod pritiskom na medije podrazumeva pre svega pritisak vlasti i ostalih centara moći, upravo kada ne dopuštaju da se u medijima čuju i druga mišljenja i stavovi, ostvari pluralizam političkih pogleda i sloboda izražavanja. Meni Vuletić spočitava da se pozivam na zakon u dnevnopolitičke svrhe i, ovo je zaista genijalno, „kada je zakon na mojoj strani, a to obično nije slučaj“! Dobro Vuletiću, mislite o meni šta hoćete. Ne zaboravite da Vas rasprava sa mnom ne oslobađa odgovornosti da javnosti date odgovore na pitanja koja uporno izbegavate i čime pitanje svoga odlaska sa mesta na kome ste činite sve aktuelnijim.

Autor je profesor FPN i član Predsedništva PSG