EPA/ANDREJ CUKICDa se ne pravimo glupi i „neobavešteni”. Nije kod nas pitanje da li je Srbija na ivici građanskog rata, već kako i kada će se taj rat završiti. Jer, mi smo, da se ne lažemo, u ratu već odavno, mesecima, godinama… I, on traje i traje…
Još od pretprošle jeseni kada su raspisani izbori u Srbiji se nije stalo, evo sada već drugu godinu. Iz višemesečnog „prebrojavanja” glasova, namicanja pobede tamo gde je SNS izgubila (videlo se i aviona) kao u Nišu i Čačku, izborne krađe i prekrađe, prepravljana izbornih spiskova i glasačkih listića mastiljavim olovkama, uvoza birača iz RS… pa onda protesta zbog svega toga ušlo se u borbu protiv kopanja litijuma.
Od decembra 2023. građni Srbije su na ulicama, pred skupštinama, opštinama, policijskim stanicama… Đuđevdanak, hajdučki rastanak dočekasmo sa ltijumom i protiv rudarenja ali ne usledi rastanak na Mitrov danak.
Od tragedije u Novom Sadu čitava Srbija je na ulici. Ustali su studenti, đaci… Podržavaju ih poljoprivrdnici koji su već godinama u permanentnom protestu, u zadnje vreme su više stvarno preopali drumova u blokadama nego njiva. Protestvuju prosvetni radnici, zdravstvo, umetnici…
Režim se ne libi da lojalnu policiju, žandarmeriju, specijalce, BIA… izvodi „ravopravno” na sve one koji otvoreno nisu za vizionarsku, mudru, mitotvornu politiku predsednika Vučića. Ni policijske snage ne staju, bilo da brane gradske kuće od građana samih ili su u zaštiti „neželjenih” preformansa Jelene Kaleuše. Nema odmora.
Po kućama i na poslu se „obilaze” građani, roditelji studenata i „prijateljski” opominju. Preti im se u sopstvenom domu, na radnom mestu… BIA decu doziva, priziva, saziva…
Kad i oni zanemoćaju u „pomoć” se prizivaju kapuljaši, batinaši, opskurni likovi koji su „samo tetki pošli da odnesu lek” začudo sa članskim karticama SNS. Bilo je gadno i pod Miloševićem ali niko nikad nije viđao na protestima funkcionere SPS-a da dolaze da se biju sa građanima.
Odavno je otvorena sezona lova na sve one koji nisu za SNS. Deca se divljački gaze po trotoarima uz ciničan komenatar „da skaču po haubama”. Na učesnike protesta se zaleću ljudi sa palicama, pajserima, štanglama, noževima… Studenti se noću bacaju niz stepenice (kao „malo se popilo”).
Režimski mediji i tabloidi „truju” 24/7 nazivajući građane, studente, decu, glumce i opziciju „šljamom”, „ološem”, „ustašama”… te Kurtijevim, pa onda Hamasovim „teroristima”. Onda se svi, kao čude i osuđuju kada se neko kolima zaleti u njih na ulici.
Pa, može mu se. Ima „dozvolu” sa vrha iz toksičnog medijskog etra.
Predsednik se javno hvali parastranačkim trupama nekim svojim „spartancima”, „lojalistima” i sektašima koji se „na krv zaklinju” po crkvama. Svoju ili onih čiju će tek da prosipaju?
Građani pak ne odustaju, uzvraćaju, ne plaše se. Uz studente se svakodnevno okupljaju daju im podršku na sve načine. Režim vitla svojim falangama svuda i na svakom mestu, ljudi u Srbiji se nisu pokolebali.
Jer, mi nismo na granici građanskog rata, preko „nje” su nas Aleksandar Vučić, njegovi gaulajteri i SNS odavno „preveli”, u njemu smo do balčaka. Ne samo ruke i haube su vam krvave.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
