U zemlji u kojoj najveći broj zaposlenih radi za platu od 25. do 35.000 dinara, sa najvećim brojem nezaposlenih i najnižim primanjima u Evropi, sa velikom cifrom siromašnih, reći da je u ekonomskom pogledu „bolje“ nego što je bilo ranije je najblaže rečeno nekorektno i netačno. Situacija je takva da je većini građana isto tako loše kao što je bilo i u periodu do 2012. godine. Nikakvo poboljšanje standarda nije donela u proteklih nešto više od šest godina aktuelna vlast u kojoj Ana Brnabić zauzima poziciju premijerke. Narod je do 2012. živeo loše, isto tako loše živi i sad. Bez želje da se nađe i najmanje opravdanje za one koji su vladali pre aktuelne vlasti ipak je potrebno reći da je u tom periodu građanima bilo za nijansu lakše nego danas jer nisu smanjivane penzije i plate. Sve ostalo – privatizacija, stečajevi, subvencije stranim poslodavcima, otpuštanja… aktuelno je i danas kao što je bilo i 2012. godine. To je zbog toga jer su Aleksandar Vučić i Ana Brnabić nastavili pogubni neoliberalni ekonomski kurs koji je pre njih sprovodila dotadašnja vlast.

Činjenica je da premijerka dolazi iz gornjih razreda više srednje klase. To znači da pripada onom sloju koji je ugodno živeo i pod vlašću sadašnje opozicije kao što ugodno živi i danas. Da sve svoje potrebe mora da podmiri sa platom nižom od 40 hiljada dinara Ana Brnabić sigurno ne bi pričala da je danas 46 miliona puta bolje nego 2012. godine. Takođe, to što premijerka nije u „koži“ običnog radnog čoveka u Srbiji nije izgovor za davanje ovakve potpuno neodgovorne izjave. Teško je poverovati da Ana Brnabić kao premijerka Srbije nije svesna loše ekonomske situacije u zemlji. Potpuno je jasno da je premijerka svoju netačnu izjavu izrekla samo kako bi njome pokušala da „poklopi“ opoziciju. Taj pokušaj je ipak bio jalov i neuspešan jer premijerka za svoje tvrdnje nema argumente.

Ako zaista želi bolji život za građane Srbije premijerka bi trebalo da se založi za ukidanje subvencija privatnom kapitalu, da se na rukovodeća mesta u javnim preduzećima postavljaju sposobni ljudi, povećanje poreza za kompanije sa enormnim profitom, založi za ukidanje deložacija i opomene investitore da ne drže radnike na minimalcu, da se poveća bezbednost zaposlenih na građevini i što je najvažnije da se založi za reindustrijalizaciju Srbije bez koje nema napretka.

Povezani tekstovi