Balkanski pozdrav Angeli Merkel 1

Nema boljeg mesta za skup evropskih i balkanskih političkih predstavnika nego što je Brdo kod Kranja, budući da se smatra da je Balkan turska reč za planinu i da se odnosi na Staru planinu, čiji iskonski neslovenski naziv glasi „lanac“.

Dakle, po kiši, i na očekivanom perfektnom protokolarnom nivou, domaćin Janez Janša i njegovi gosti dostojno su obavili tihi skriveni cilj i ovog visokog skupa. A to je da odjave evropsku liderku prethodnih 15 godina – odlazeću nemačku kancelarku Angelu Merkel. I da na samom njenom silasku s vlasti odaju poštu njenoj dosadašnjoj strategiji.

A to je ulaganje u balkansku saobraćajnu mrežu, usisavanje balkanskih političara u briselski politički sistem preko grupacija u Evropskom parlamentu – i držanje Balkana na pristojnoj distanci. Dovoljnoj da bude i otvoreni kanal za poslovne aranžmane sa Rusijom i Kinom, i pristojnoj u meri da se vrh evropskog sistema u Briselu i dalje zaklinje da su zemlje šestorke (Srbija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Kosovo sa zvezdicom kao i dalje protektorat koji ne priznaje pet članica EU), kao i Turska, u evropskom srcu. Istina, još se vlaga od kiše koja je padala na travnjaku ispod crvenog tepiha kojim su koračali lideri dolazeći na samit nije osušila, a Janša je izjavio da je vladavina prava pojam koji se u EP zloupotrebljava u svrhu političke borbe.

A kada smo na terenu političke borbe, valja primetiti da su svi važniji akteri iz Srbije bili predstavljeni na samitu, što znači da jesu pridruženi delovi sistema EU, iako ne u punom statusu kakav se priželjkuje, sve od 2003. kada je u Beograd prvi put stigla „studija o izvodljivosti“ učlanjenja.

Tako su se Miodrag Gavrilović iz DS, Aris Movsesijan iz Nove stranke, Pavle Grbović iz PSG našli na skupovima EU opozicije. Gavrilović je na skupu Demokrata imao priliku i da vidi i priča sa Aljbinom Kurtijem, dok su Movsesijan i Grbović mogli da učestvuju u pripremi teksta evropskih liberala da Zapadni Balkan treba da se učlani do 2030. godine u EU.