Biljana i Marinika

O tome govori niz sitnih i krupnih događaja, ne toliko u opoziciji, koliko u samoj vladajućoj SNS i njenoj široj interesnoj grupaciji, koji svedoče da su naprednjacima sada dve stvari na prvom mestu. Jedna je „preuzimanje“ poteza opozicije kako bi sačuvali svoje birače, po svaku cenu.

To „preuzimanje“, međutim, daje i vrlo jake negativne efekte, na primer kao priča o skupovima podrške Vučiću a zbog naslovnica NIN-a i Danasa sa Koraksovim karikaturama. Čak ni najvatrenije pristalice Vučića ne veruju da se ti skupovi održavaju tako što neki anonimni ljudi na društvenim mrežama osete potrebu da iskažu svoje političko raspoloženje.

U negativni efekat tog „preuzimanja“ spada i pokušaj državne sekretarke Biljane Popović Ivković da, poput poslanice opozicije Marinike Tepić u holu parlamenta, drži pres-konferencije u Palati Srbije, na kojima pokazuje dokumente, slike i podatke.

Ali za razliku od Tepićeve, koja kazuje navode o državnom vrhu, Popović Ivković „izlazi“ u javnost sa kompromitujućim podacima po opoziciju.

Da su nam dostupna ispitivanja, fokus grupe i drugi nalazi, mogli bi da znamo koliko tačno ljudi veruje Popović Ivković, budući da ona nastupa sa pozicije vlasti i u ime policije, koja bi morala da ima te podatke, ako su tačni i da po njima postupi.

Koliko ljudi „vidi“ da Popović Ivković, umesto u ime MUP-a, nastupa u ime vladajuće stranke, podržavajući svojim nastupima, sve što dalje razrađuje Informativna sužba SNS kao i Savet za internet, šireći to potom kroz navodne izjave funkcionera i „spontane“ bot komentare i „sviđanja“.

Dovodeći u istu ravan opozicionu poslanicu i njene podatke preuzete sa interneta i medija van glavnog toka, sa nastupom državne funkcionerke kao što je Biljana Popović Ivković, naprednjaci su sami sebi skočili u usta i napravili medveđu uslugu. Nije to jednostavno tuk na utuk i uzvraćanje – Biljanom na Mariniku. To je naprotiv, zloupotreba države na delu, jer dok Marinika ima poslaničko pravo da govori ono što smatra da treba, funkcija u MUP bi Popović Ivković trebalo da obavezuje da govori istinu. Ili da podnese ostavku.

I tu smo došli na drugi problem sa „preuzimanjem“ poteza opozicije, a on je ključni – poverenje.

Državna sekretarka mora da opravda poverenje partije u okolnostima kad izgleda da jedni drugima u toj partiji nimalo više ne veruju. Čak, kao da i sami počinju sve više da veruju – opoziciji.