DStrukcija

U narednom, gotovo sa stoprocentnom sigurnošću se, posle izbornog debakla u glavnom gradu, može predvideti da DS samostalno, pa i u koaliciji sa NS ili SDS, neće ući u republički parlament.

Dizanje sa poda iz potpunog moralnog i fizičkog nokdauna ne ide tako brzo i lako kako se misli. I oni, ali i deo javnosti je izgleda potcenio konkurentne u Beogradu poput Đilasa i Inicijative Ne da(vi)mo Beograd i njihovu opoziciju DS koja je, čini se više sebe, ubeđivala da ona jedina zna i može protiv naprednjačke vlasti i da je ona jedina stub demokratije.

Odgovornost za to podneo je takoreći novi predsednik Dragan Šutanovac, koji je nedelju dana od izbornog poraza podneo ostavku na tu funkciju, rekavši da će, za razliku od uobičajene prakse, ostati u stranci jer je to njegova kuća. Ostavka je njegov dobar potez, ali čini se da bi njen pozitivan efekat u javnosti bio mnogo veći da se na nju odlučio u izbornoj noći. Trebalo je izgleda nedelju dana da se šteta unutar stranke koliko-toliko iskontroliše, odnosno da se spreči da se stranka po šavovima ne raspadne i doživi potpunu destrukciju već do 5. marta. Da li je i koliko u tome bilo uspeha pokazaće naredni period. A najviše izborna skupština koja će, prema predviđanjima, biti održana do leta. Biće jasno koliko DS ima članova u celoj Srbiji, jer će svi oni koji žele da glasaju morati da plate članarinu, i koliko će ljudi biti spremno da učestvuju u stranačkoj izbornoj trci koja pobedniku trenutno ne donosi čak ni prestiž prvog čoveka stranke čiji je predsednik bio Zoran Đinđić i koja je tokom svog postojanja uticala na mnoge pozitivne pomake u državi, već mnogo muke i rada da se partija, ako je to uopšte i moguće podigne.

Nepovlačenje Šutanovca u političku penziju može da govori i to da će on i te kako iz ilegale pokušati da utiče na izbor novog predsednika, moguće i predsednice. Borba za prvog u DS možda po prvi put neće biti tako interesantna javnosti pa i samim članovima te partije jer će u ring, po svemu sudeći, ući neiskusni i stranački i u javnosti nedovoljno poznati ljudi, na koje bi i Šutanovac, ali i profesor Mićunović mogli da utiču u kreiranju planova za ubuduće.

Budućnost DS je teško predvideti. Možda je najbolje prepustiti njoj da se sama izdigne i onima koji su u nju verovali ponudi nešto zbog čega bi ponovo pošli za njom.