Godine koje su „pojele“ banku

Komercijalna banka je prodata za 387 miliona evra, a pre 12 godina vredela je dve milijarde. A sve je počelo pre 14 godina kada je ministar finansija Mlađan Dinkić potpisao ugovor o dokapitalizaciji sa EBRD-om u vrednosti od 70 miliona evra.

Time je ova finansijska institucija postala suvlasnik u Komercijalnoj sa 25 odsto akcija i za to su platili 2,9 puta više od knjigovodstvene vrednosti. Pred krizu 2008, vrednost ove banke na osnovu cene akcija na berzi bila je oko dve milijarde evra.

Međutim, svetska ekonomska kriza se preliva na Srbiju i umesto privatizacije Dinkić organizuje još jednu dokapitalizaciju od 120 miliona, kojom je vlasništvo fondova povećano, a država je trebalo da isprati ovu uplatu u naredne tri godine kako bi zadržala svoj udeo od 42,6 odsto u banci.

Takođe, pored toga što se država obavezala da privatizuje banku, ugovoreno je i da ukoliko se to ne desi u određenom roku, fondovi imaju pravo da im država otkupi akcije po utvrđenoj ceni.

Država krajem 2012. na jedvite jade nalazi 100 miliona evra za dokapitalizaciju, kako ne bi izgubila položaj najvećeg pojedinačnog akcionara.

Delovalo je da je Komercijalna sve vreme dobra banka, da je učešće stranih fondova u upravnom odboru sprečava da daje „burazerske“ kredite dok su oko nje propadale Agrobanka, Srpska, PBB, Univerzal banka.

Sve do 2015, kada kreće čišćenje bilansa i tokom te i naredne godine prijavljuje gubitak od oko 110 miliona evra.

Prošle godine država otkupljuje akcije fondova po prosečno 4.400 dinara po akciji ili za 260 miliona evra, a onda pola godine kasnije prodaje (skoro celu banku) za 387 miliona.

Od 2008. godine vrednost banke je smanjena na jednu četvrtinu.

Banka je sa nekadašnjeg 2. mesta pala na 3. mesto na tržištu, ali je zadržala najveći iznos štednje građana od oko 1,8 milijardi evra.

Prema računicama, država je svoje učešće od 42 odsto, za koje je 2012. platila 100 miliona evra da bi ga sačuvala, 2020. godine dobila u neto iznosu (kad se odbije gubitak na akcijama fondova i dobit koja je ostala u banci) osamdesetak miliona evra.

Na prvi pogled to deluje kao argument protiv prodaje banke, ali ako su „stručnjaci“ izabrani od strane političara uspeli da za 11 godina smanje vrednost banke četiri puta, možda je i bolje što neće dobiti šansu da urade nešto slično i u narednih desetak godina.