Horti "ujedinjuje" Mađare i Srbe 1

Mikloš Horti neće uspeti da posvađa Mađare i Srbe. Ako, rekli bi zabrinuti. Doduše, „malo će provocirati“ antifašiste po Srbiji, ali oni su ionako odavno na listi istrebljenih vrsta, duboko ugurani u društveno podzemlje.

Mikloš Horti će ujediniti Mađare i Srbe! U zajedničkom istorijskom revizionizmu zarad kratkoročnih političkih ciljeva, dakako.

Ne treba zbog toga biti posebno zaprepašćen, već dvonedeljnim mukom koji vlast u Srbiji stoički održava po pitanju unošenja i osveštavanja (ah, ti novi trendovi) bronzane biste ovog mađarskog regenta admirala i sramnog nacističkog podanika, u tamošnji parlament.

Njegovo političko delanje na našoj teritoriji završilo se sa ubijenih oko 20.000 nevinih ljudi, pretežno Srba u Vojvodini, racijom u južnoj Bačkoj kada je za nekoliko dana ubijeno 3.500 civila, ali i osnivanjem ustaškog vojnog kampa u Mađarskoj sa ciljem rušenja Jugoslavije i ubijanja kralja. Potpuno zasluženo, nakon Drugog svetskog rata antifašisti, dok su još vodili uređenu državu Jugoslaviju, proglasili su ga za ratnog zločinca.

Nažalost, danas smo u takvom stanju duha, da od ljudi koji trenutno zauzimaju mesta na našem političkom panteonu, ni ne očekujemo da bilo šta kažu. Nije niko, jer je jasno da niko i ne sme. U ime nas, još zvanično oko sedam miliona, obraća se isključivo jedan čovek, naš predsednik. Ali njega Horti izgleda ne zanima.

Razlozi su, pretpostavimo, pragmatični. SNS debelo zavisi od podrške Orbana, koji je apsurdno i nažalost naš najveći prijatelj u Evropskoj uniji i našem putu ka njoj, iako se svim silama trudi da ga odatle izbace.
No, setimo se samo dva dana tadašnje užarene balkanske krize, kad nije uspeo Vučićev prelazak granice i nenajavljeni odlazak u Jasenovac. Atmosfera je bila takva da nikog ne bi začudilo da smo sa Hrvatima tih dana prekinuli sve diplomatske odnose i zatvorili prelaz na Batrovcima.

Ipak, treći put je naš predsednik hteo u Jasenovac, što mu je najveća životna želja. U Budimpeštu mu je slobodno, ali nešto ne ide. Mogao bi bar da pošalje mejl (Ili Ana) u kojem će da obnaroduje kako građane Srbije, žrtve Hortijevog fašističkog režima, vređa unošenje njegove biste u najviše ustanovu mađarske države.

Ali, opet, sa ove strane iza Horgoša, šta da mi Mađarima i kažemo? Imamo li pravo? Porušili smo na stotine partizanskih spomenika, promenili na hiljade naziva ulica naših heroja, rehabilitovali zločince poput Nikole Kalabića, održavali liturgije za Dimitrija LJotića, a biti antifašista u Srbiji je kao da živiš u Irmovu i slušaš isključivo korejske „grind core“ bendove. Dakle ne „undergraund“, nego četiri nivoa „undergraunda“.

Imamo mi i previše naših, poput Dore Duro, potpredsednice mađarskog parlamenta i članice ultradesničarske stranke „Naša otadžbina“, koja je i unela Hortijevu bistu u svoj kabinet. Nije nemoguće zamisliti da neka Milica ili neki Miša već sutra kao potpredsednici parlamenta unesu bistu Milana Nedića u svoj kabinet.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.