I predsednik Olimpijskog komiteta Srbije beše prekjuče izabran „aklamacijom“, dakle bez glasanja, na svečanom skupu koji je izgledao tužan, jer na njemu iz više nego opravdanih razloga nije bilo ni dotadašnjeg predsednika Vlada Divca, ni potpredsednika Žarka Paspalja. Lakrdiji koja traje već šest meseci, jednostavno, nisu hteli da svojim prisustvom daju legitimitet.

Predsednik OKS, a ovo OKS se može čitati i kao skraćenica za „oktroisani“, i „zvanično“ je postao Božidar Maljković, poznati i uspešni košarkaški trener, ovo „zvanično“ je u navodnicima zato što se to znalo još pre šest meseci, čak pre nego što ga je u onim prvim izborima pro-forme, par sat pre isteka roka kandidovao Atletski savez Srbije. Obaveštena čaršija oko toga nije imala nikakvu dilemu, razlog je bio jednostavan: čovek otvoreno podržava vladajuću stranku, a i dovoljno je dobar sa onim sa kim treba.

Ogromnu većinu sportskih saveza u Srbiji definitivno ne zanima ko će biti na čelu olimpijske familije, svi su čekali da im „neko“ kaže koga kandidata da podrže. Ako se pitate ko je to „neko“, to je onaj isti koji im je rekao da podrže Ivana Todorova, pa su ga oni masovno podržali nemajući čak vremena da o tome zvanični organi njihovih saveza donesu zvaničnu odluku. Onaj isti koji im je neposredno pred Izbornu skupštinu rekao da na nju i ne odu, jer ne treba glasati za Todorova, a on je jedini kandidat. Isti onaj koji im je šapnuo da onaj Statut ništa ne valja i da usvoje drugi gde se od budućeg predsednika traži samo da nije osuđivan i da nije uhvaćen u dopingu. „Neko“ ko je Fudbalski savez, kome su Olimpijske igre inače zadnja rupa na svirali kao jedinom sportu u kome na Igrama ne učestvuju najbolji, naveo da bude inicijator „promena“ i stožer bojkota prošle izborne skupštine.

Moguće da je u pitanju baš onaj za koga se tvrdi da je izabrao predsednika fudbalskog i odbojkaškog saveza, a aminovao njihovog kolegu iz košarkaškog. Biće da je to isti koji je jednoj medijskoj kući još pre tri meseca dojavio ko će biti predsednik OKS, a niko se nije usudio da pita, najpre „kako“ (po tada važećim normativima), a potom i „zašto“ (osim što je njemu blizak). I Todorov je, navodno, bio podržan od državnog vrha, ali je onda do ušiju istog doprlo da ne bi baš bilo zgodno da neko iz BIA dođe na tako „aristokratsko“ mesto.

U celoj toj dnevno-politikantskoj višečinki postalo je irelevantno i možda ključno pitanje: šta je Boži Maljkoviću sve ovo trebalo.