Kako u praksi izgleda borba ove vlasti (mada, istini za volju, ni prethodne se nisu pokazale na tom terenu) za Kosovo u domenu kulture, odnosno onoga čime se mnogi busaju u grudi – kulturne baštine, te iz nje proizilazeće tradicije i, naravno, famoznog, „identiteta“, mogli smo ovih dana da vidimo na primeru prisvajanja i preimenovanja srpske srednjovekovne baštine u Novom Brdu.
To što se kosovski premijer Ramuš Haradinaj pohvalio da uz pomoć Nemačke pokreće projekat važan za „kosovsku kulturu i istoriju“ verovatno nije iznenađujuće, ako se zna da je pokušaj prikazivanja nasleđa srednjovekovne Srbije kao dela istorije nezavisnog Kosova već dugo agenda ovog, po Ustavu Srbije, još uvek njenog dela teritorije. To je i jedan od razloga (osim onoga da se Albanci i nisu baš pokazali kao „čuvari“ srpskih crkava i manastira, naročito nakon 1999, ružeći, paleći i rušeći ih) zbog čega se Srbija bori protiv ulaska Kosova u UNESCO.
Iznenađuje, međutim (ili ipak više ne), odsustvo reakcije ovdašnje strane, odnosno nadležnih zaduženih između ostalog i za srpsku baštinu na KiM – Kancelarije za KiM i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ova druga institucija u pomenutom slučaju još i više nego prva pokazala je da nema sluha za ono što joj je posao. Naime, Zavod je svojevremeno objavio publikaciju arheologa Marka Popovića, koautora studije upravo posvećene Crkvi Svetog Nikole u Novom Brdu, ali nije našao za shodno ni da organizuje predstavljanje te studije a kamoli da se zauzme za dalja istraživanja na pomenutom lokalitetu. Od 2015. na njemu su izvođeni obimni arheološki radovi, a za dalji njihov nastavak očekuje se odobrenje UNESCO-a i Popović je, prema sopstvenim rečima, dve godine pokušavao da animira državu, kancelariju za KiM i Zavod za zaštitu spomenika da se uključe i pomognu da se istraživanja nastave, ali odgovora nije bilo. On će sada, možda, i stići, ali po običaju kasno, kada je šteta već učinjena. I opet je aktuelan onaj Marko iz poslovice – eto sudbine – imenjak Marka iz Kancelarije za KiM. Mada je odgovornost ljudi iz Zavoda kao ljudi iz struke možda i višestruko veća. Kako bilo, srpska srednjovekovna pravoslavna crkva u međuvremenu može postati rimokatolički trobrodni hram. Da ironije bude veća, vest o ovom zbivanju stigla je istoga dana kada i vest da se predsednik Francuske Emanuel Makron zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na donaciji od milion evra za obnovu katedrale Notr Dam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
