„Zvanični rezultati nam govore da je od 5.190 građana koji su glasali za listu ‘Beli – Samo Jako’ na lokalu, 4.210 njih glasalo za SNS, SPS ili SRS u Republici. Njih 5.190. Mi mislimo da je to nemoguće i da se radi o očiglednom dokazu da je došlo do masovne izborne krađe.“
Ovako doslovce Saša Radulović i DJB objašnjavanju svoje „matematičke“ nalaze o izbornoj krađi na aprilskim izborima. Matematičke pod znacima navoda, jer politika, što bi rekao Aleksandar Vučić pre nego što je izazvao te izbore, nije matematika. U politici, odavno je uočeno, postoji značajna razlika za koga građani glasaju na lokalnim, a za koga na republičkim izborima. Uostalom, kako bi pojedini čelnici opština po Srbiji vladali decenijama, dok su se menjale vlade, skupštine i predsednici? Radulović tu notornu činjenicu uopšte ne pominje, sve potežući listu „Sarmu probo nisi“ LJubiše Preletačevića Belog u Mladenovcu, kao krunski dokaz jer glasači Belog nikada ne bi glasali za Vučića, Šešelja i Dačića.
Ovaj slobodni zaključak Radulovićev tim je upakovao u ozbiljan pojam analiza, ali nažalost to više liči na onaj džak koji su Vučić i Tomislav Nikolić 2012. prosuli ispred zgrade Skupštine između dva predsednička kruga. S tim što je njihova predstava bila mnogo uverljivija. Radulovićeva je pak dometa kratkoročne medijske taktike – da skrene pažnju na sebe i da se vrati u medije, budući da ga jake predsedničke kampanje Vuka Jeremića i Saše Jankovića bacaju u drugi opozicioni plan. U senku je Radulovića bacila i zimska pauza u zasedanju parlamenta. Čekajući najavljenu registraciju DJB kao političke stranke u februaru – dok provladini portali tvrde da ovom pokretu nije tako jednostavno da sakupi potrebnih deset hiljada overenih potpisa građana – Radulović se od svih tema okrenuo baš izbornim manipulacijama, ali nudeći samo jedan proizvoljan zaključak. To svakako ne priliči lideru i grupaciji koja nastoji da se pozicionira kao iskreni borac protiv trulog partijskog sistema. Možda je proizvoljan zaključak dovoljan da ubedi zaklete pristalice DJB i možda u tome pomaže i poslovična arogancija naprednjaka, socijalista i radikala, ali sigurno je da je šteta veća od koristi. Jer, tako se neubedljivo ne može delovati u opoziciji. Kad sledeći put Radulović izađe sa nekim zaključkom o izbornim manipulacijama, svi će ga pitati za Belog. A mnogo je veće šanse imao dok su ga pitali zašto se sa Sandom Rašković Ivić i Bojanom Pajtićem držao za ruke ispred zgrade stare Skupštine prošlog proleća.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
